Pravni rečnik prostim jezikom
Reči koje stoje u presudi, rešenju ili pozivu iz suda, objašnjene bez pravničkog jezika. Za svaki pojam piše šta znači, šta to znači za vas, primer iz života i šta treba da uradite, uz propis iz kog pravilo potiče.
Šta je dostava?
Dostava je predaja sudskog pismena, presude, rešenja, poziva ili tužbe, vama lično ili na vašu adresu. Dan prijema se ne uračunava u rok određen na dane: prvi dan je naredni dan.
Šta dostava znači za vaš rok?
- Rok se ne računa od datuma koji piše na presudi, nego od dana kada ste je primili.
- Dan kada ste primili pismeno se ne broji. Rok počinje sutradan.
- Ako poslednji dan roka padne u nedelju, na državni praznik ili na drugi dan kada sud ne radi, rok ističe prvog narednog radnog dana.
- Ako odbijete da primite pismeno, to ne zaustavlja rok. Dostava se smatra izvršenom.
Kako da razlikujete datum odluke od datuma dostave?
Datum napisan na odluci govori kada je sud odlučio. Za rok je obično presudan datum uredne dostave. Ako se datum na koverti i datum prijema razlikuju, sačuvajte kovertu i proverite dostavnicu.
Primer iz života
Presuda nosi datum 1. mart, a poštar vam je uručio 10. marta. Rok za žalbu od 15 dana ne teče od 1. marta, nego počinje 11. marta.
Šta da uradite
- Sačuvajte kovertu i zapišite datum kada ste primili pismeno.
- Proverite datum i način uručenja; ako ste dobili obaveštenje, preuzmite pismeno što pre.
- Izračunajte tačan poslednji dan roka u kalkulatoru.
Česta pitanja
Od kog dana teče rok?
Od dana posle dana kada ste primili pismeno. Dan prijema se ne broji.
Šta ako odbijem da primim presudu?
Rok i dalje teče. Odbijanje prijema ne zaustavlja postupak.
Šta ako rok ističe u nedelju?
Ističe prvog narednog radnog dana; isto važi za praznik ili drugi dan kada sud ne radi.
Koja je razlika između presude i rešenja?
Presudom sud odlučuje o samom sporu, ko je u pravu i ko šta duguje. Rešenjem sud odlučuje o brojnim drugim pitanjima u postupku, na primer o dokazima ili prekidu; rešenje o izvršenju služi naplati.
Šta razlika između presude i rešenja znači za vas?
- I presuda i rešenje mogu da se pobijaju, ali rokovi nisu uvek isti.
- Proverite da li odluka sadrži pouku o pravnom leku, tu piše koliko imate vremena i kome se obraćate.
- Rešenje o izvršenju nije presuda, ali ima svoj kratak rok za prigovor.
Šta prvo da pogledate u odluci?
Na prvoj strani pronađite naziv akta, a na kraju proverite pouku o pravnom leku. Rok i dozvoljeni pravni lek ne određuju se samo po reči „presuda“ ili „rešenje“; zavise od konkretne odluke.
Primer iz života
Sud vam je poslao rešenje da platite predujam za veštačenje. To nije presuda i spor nije završen, to je nalog u toku postupka.
Šta da uradite
- Pročitajte pouku o pravnom leku na kraju odluke.
- Zapišite datum kada ste odluku primili.
- Ako ne razumete šta se od vas traži, obratite se advokatu pre isteka roka.
Česta pitanja
Kako da znam da li je presuda ili rešenje?
Piše na vrhu odluke, odmah ispod naziva suda.
Gde piše koliki je rok?
Proverite pouku o pravnom leku uz odluku; rok zavisi od vrste odluke.
Da li je rešenje o izvršenju presuda?
Nije. To je nalog za naplatu, i protiv njega se ulaže prigovor.
Šta znači pravosnažno?
Pravosnažna je odluka suda protiv koje više ne može da se izjavi žalba. To znači da se ona više ne pobija redovnom žalbom; izvršnost je posebno pitanje.
U zakonima Srbije ovaj izraz se piše pravnosnažno: značenje je isto.
Šta pravosnažna presuda znači za vas?
- Dok presuda nije pravosnažna, proverite da li je rok za žalbu još otvoren.
- Kada postane pravosnažna, redovne žalbe više nema.
- Pravosnažno znači da je konačno. Izvršno znači da može da se naplati prinudno, to su dve različite stvari.
Zašto pravosnažno ne znači odmah izvršno?
Pravosnažnost govori o mogućnosti redovne žalbe. Izvršnost govori da li se obaveza može prinudno sprovesti. Ako presuda nalaže plaćanje, proverite i rok ostavljen za dobrovoljno ispunjenje.
Primer iz života
Presuda vam je uručena 3. aprila. Niste se žalili u roku od 15 dana. Kada rok istekne bez žalbe, presuda postaje pravosnažna. Za prinudnu naplatu mora da bude i izvršna, po pravilu posle isteka roka za dobrovoljno ispunjenje.
Šta da uradite
- Ako se ne slažete sa presudom, žalbu podnesite pre nego što postane pravosnažna.
- Ako vam treba dokaz da je odluka konačna, sud izdaje potvrdu o pravosnažnosti.
Česta pitanja
Kada presuda postaje pravosnažna?
Kada istekne rok za žalbu, a žalba nije izjavljena, ili kada viši sud odluči o žalbi.
Da li mogu da se žalim na pravosnažnu presudu?
Redovnom žalbom ne. Postoje vanredni pravni lekovi pod posebnim uslovima; u parnici je za njih po pravilu potreban advokat, osim ako je sama stranka advokat.
Da li je pravosnažno isto što i izvršno?
Nije. Pravosnažno znači konačno, izvršno znači da može da se naplati prinudno.
Šta je ročište?
Ročište je zakazan dolazak u sud, na kome sudija sa strankama raspravlja o sporu. U jednom sporu obično ima više ročišta.
Šta ročište znači za vas?
- Pročitajte poziv: ako sud traži vaše lično saslušanje, prisustvo advokata ne zamenjuje automatski vaše.
- Ako ne dođete, posledice mogu biti ozbiljne, tužba može da se smatra povučenom, ili sud može da odluči bez vas.
- Advokat naplaćuje svako ročište posebno, pa broj ročišta najviše utiče na cenu spora.
Šta piše na pozivu?
Proverite datum, sat, sudnicu i u kom svojstvu ste pozvani. Nije isto ako ste stranka sa punomoćnikom ili ako sud želi baš vaš iskaz; o nemogućnosti dolaska blagovremeno obavestite sud.
Primer iz života
Dobili ste poziv za ročište 15. oktobra u 10 časova, sudnica 12. Dođite desetak minuta ranije, sa pozivom i ličnom kartom.
Šta da uradite
- Ponesite poziv i ličnu kartu.
- Ako ne možete da dođete, javite sudu pisano pre ročišta i navedite razlog.
- Ako imate advokata, proverite s njim da li sud zahteva i vaše lično prisustvo.
Česta pitanja
Moram li lično da dođem na ročište?
Ne uvek. Proverite da li sud traži da lično date iskaz ili obavite drugu radnju.
Šta ako ne mogu da dođem?
Javite sudu pisano i navedite opravdan razlog, pre ročišta.
Koliko ročišta ima jedan spor?
Zavisi od spora. Broj zavisi od predmeta, dokaza i odluka suda; unapred nije određen.
Ko je tužilac, a ko tuženi?
Tužilac je onaj ko podnosi tužbu. Tuženi je onaj protiv koga je tužba podneta. U krivičnom postupku umesto toga postoje javni tužilac i okrivljeni.
Šta to znači ako ste tuženi?
- Ako vam je stigla tužba, vi ste tuženi.
- Ako vam je sud dostavio tužbu na odgovor u redovnoj parnici, proverite rok iz sudskog poziva; po pravilu je 30 dana.
- Ako ne odgovorite, sud može da donese presudu bez vas.
Ko je ko u parnici?
U tužbi potražite rubrike „tužilac“ i „tuženi“. To su uloge u konkretnom sporu, a ne ocena ko je u pravu. Okrivljeni je izraz koji se koristi u krivičnom, a ne u građanskom sporu.
Primer iz života
Komšija vas tuži zbog štete od poplave iz vašeg stana. On je tužilac, vi ste tuženi. Ako je tužba dostavljena na odgovor u redovnoj parnici, proverite rok u sudskom pozivu, po pravilu 30 dana.
Šta da uradite
- Ne ćutite, ćutanje vam ide na štetu.
- Zapišite datum prijema tužbe i izračunajte rok.
- Odgovor na tužbu je pisan i ozbiljan dokument. Najbolje je da ga sastavi advokat.
Česta pitanja
Stigla mi je tužba, šta sad?
Zapišite datum prijema i proverite rok u pozivu; u redovnoj parnici za odgovor je po pravilu 30 dana.
Šta ako ne odgovorim na tužbu?
Sud može da donese presudu bez vas, na osnovu onoga što piše u tužbi.
Ko je okrivljeni?
U krivičnom postupku, onaj protiv koga se postupak vodi. Tuženi je izraz iz građanskih sporova.
Šta je parnica?
Parnica je sudski spor između dve strane oko nekog prava, novca, imovine, porodičnih odnosa ili posla. Jedna strana tuži, a druga se brani, i sud odlučuje ko je u pravu.
Šta parnica znači za vas?
- Parnica počinje tužbom koju podnosi jedna strana. Sud je ne pokreće sam.
- Onaj ko tuži je tužilac, a onaj ko je tužen je tuženi. Ako ste tuženi, imate 30 dana od prijema tužbe da odgovorite.
- Većinu parnica građana vodi osnovni sud, a sporove između firmi privredni sud.
- Parnica nije krivični postupak: u njoj se niko ne kažnjava, nego se utvrđuje ko šta duguje ili ko ima pravo.
- U parnici vam advokat nije obavezan, osim kada tražite preispitivanje presude koja je već pravosnažna.
Primer iz života
Komšija vam duguje 300.000 dinara pozajmice i neće da vrati. Podnosite tužbu osnovnom sudu u mestu gde on živi. To je parnica: vi ste tužilac, on je tuženi, a sud odlučuje da li i koliko vam duguje.
Šta da uradite
- Proverite koji sud je nadležan za vaš spor.
- Prikupite dokaze, ugovor, poruke, uplate, svedoke.
- Izračunajte koliko koštaju tužba i advokat, jer ako izgubite, plaćate i troškove druge strane.
Česta pitanja
Da li je razvod parnica?
Jeste. Razvod po tužbi vodi se kao parnica, po posebnim pravilima za bračne sporove, koji su hitni.
Koliko traje parnica?
Zavisi od spora. Jednostavnija parnica obično ima dva do četiri ročišta.
Mogu li u parnici bez advokata?
Možete. Zastupati vas može i bliski srodnik, a advokat je obavezan samo za vanredne pravne lekove.
Šta je nadležnost suda?
Nadležnost suda znači koji sud sme da rešava vaš slučaj. Ako se obratite pogrešnom sudu, sud odlučuje o nadležnosti i predmet može biti ustupljen drugom sudu, što odlaže postupak.
Šta nadležnost suda znači za vašu tužbu?
- Prvo se gleda vrsta spora: većina građanskih sporova ide osnovnom sudu, sporovi između firmi privrednom, prekršaji prekršajnom, a spor protiv odluke državnog organa Upravnom sudu.
- Zatim se gleda grad: po pravilu se tužba podnosi sudu gde živi druga strana, tuženi.
- Postoje izuzeci: kod razvoda može i sud poslednjeg zajedničkog prebivališta, a kod radnog spora sud prema mestu rada.
Koja dva pitanja rešavate redom?
Najpre utvrdite vrstu predmeta i nadležnu vrstu suda, a zatim teritoriju za konkretan predmet. Prebivalište tuženog je često polazna tačka, ali zakon za neke sporove dopušta ili propisuje drugi sud.
Primer iz života
Komšija koji živi u Nišu duguje vam novac, a vi živite u Leskovcu. Tužbu po pravilu podnosite Osnovnom sudu u Nišu, jer tamo živi tuženi.
Šta da uradite
- Utvrdite da li je spor građanski, privredni, prekršajni ili upravni.
- Proverite gde živi, odnosno gde je sedište druge strane.
- Nađite sud za tu opštinu u spisku sudova.
Česta pitanja
Kom sudu podnosim tužbu?
Po pravilu osnovnom sudu u mestu gde živi tuženi, osim ako zakon za vašu vrstu spora ne kaže drugačije.
Šta ako tužbu predam pogrešnom sudu?
Sud se oglašava nenadležnim i prosleđuje predmet, ali time gubite vreme.
Gde vidim koji sud je za moju opštinu?
U spisku sudova na ovom sajtu, po opštinama.
Šta je pravni lek?
Pravni lek je način da tražite da se odluka suda ili drugog organa preispita i promeni. Najčešći pravni lek je žalba, a protiv rešenja o izvršenju podnosi se prigovor.
Šta pravni lek znači za vas?
- Koji pravni lek imate i do kada, piše u pouci o pravnom leku, na kraju svake odluke.
- Redovni pravni lek podnosite dok odluka još nije pravosnažna, na primer žalbu na presudu u roku od 15 dana.
- Vanredni pravni lekovi, kao što su revizija i ponavljanje postupka, koriste se protiv presude koja je već pravosnažna. Za njih je u parnici advokat obavezan.
- Pravni lek po pravilu predajete organu koji je doneo odluku, a on ga prosleđuje višem.
- Ako ga podnesete posle roka, odbacuje se bez razmatranja.
Primer iz života
Primili ste presudu kojom morate da platite 200.000 dinara. Na dnu piše da je dozvoljena žalba u roku od 15 dana od dostavljanja. To je vaš pravni lek: žalbu predajete istom sudu, a o njoj odlučuje viši sud.
Šta da uradite
- Pročitajte pouku o pravnom leku na kraju odluke.
- Zapišite datum kada ste odluku primili i izračunajte poslednji dan roka.
- Predajte pravni lek na vreme, pisano, organu koji je doneo odluku.
Česta pitanja
Koja je razlika između žalbe i prigovora?
Oba su pravni lekovi. Koji podnosite piše u pouci, protiv presude je obično žalba, a protiv rešenja o izvršenju prigovor.
Šta su vanredni pravni lekovi?
Pravni lekovi protiv presude koja je već pravosnažna, na primer revizija. U parnici je za njih advokat obavezan.
Šta ako propustim rok za pravni lek?
Pravni lek se odbacuje. Ako ste rok propustili iz opravdanog razloga, možete tražiti vraćanje u pređašnje stanje.
Šta je žalba?
Žalba je zahtev višem sudu da preispita presudu koja vam ne odgovara. Predaje se sudu koji je doneo presudu, a on je prosleđuje dalje.
Šta žalba znači za vas?
- Rok za žalbu na presudu je 15 dana od dana kada ste je primili.
- U sporu male vrednosti rok je 8 dana.
- Žalba podneta posle roka se odbacuje i ne razmatra.
- O žalbi odlučuje viši ili apelacioni sud, zavisno od vrste spora.
Šta je presudno pre slanja žalbe?
Prvo pročitajte pouku o pravnom leku u primljenoj presudi, pa proverite datum dostave. Redovni rok od 15 dana ne važi za svaki postupak: u sporu male vrednosti je osam dana.
Primer iz života
Izgubili ste spor u osnovnom sudu i presudu primili 5. maja. Žalbu predajete tom istom osnovnom sudu, najkasnije 20. maja.
Još jedan primer: spor male vrednosti
Presudu u sporu male vrednosti primili ste 2. novembra 2026. Rok za žalbu je samo 8 dana, pa je predajete najkasnije 10. novembra, i to sudu koji je doneo presudu.
Šta da uradite
- Izračunajte tačan poslednji dan roka.
- Žalbu predajte pisano, sudu koji je doneo presudu.
- Proverite iznos sudske takse za žalbu i način plaćanja.
Česta pitanja
Koliko imam vremena za žalbu?
Petnaest dana od dostave presude, a u sporu male vrednosti osam.
Kome predajem žalbu?
Sudu koji je doneo presudu. On je šalje višem sudu.
Plaća li se žalba?
Da, plaća se sudska taksa na žalbu.
Šta je spor male vrednosti?
U građanskoj parnici spor male vrednosti je, po pravilu, spor sa novčanim zahtevom do dinarske protivvrednosti 3.000 evra; za privredne sporove važe druga pravila. Vodi se brže i jednostavnije od običnog spora.
Šta spor male vrednosti znači za vas?
- Rok za žalbu je 8 dana, a ne 15.
- Žaliti se možete samo iz određenih razloga. Ne možete se žaliti samo zato što mislite da je sud pogrešno utvrdio šta se desilo.
- Zato je važno da sve dokaze iznesete odmah, u prvom stepenu.
Zašto je prvi stepen posebno važan?
U žalbi na presudu u sporu male vrednosti ne možete osporavati samo utvrđene činjenice. Zato ugovor, račune, poruke i svedoke navedite na vreme pred prvostepenim sudom.
Primer iz života
Kao građanin ste drugom građaninu prodali stvar, a kupac vam duguje 200.000 dinara. To je ispod 3.000 evra, pa se spor vodi kao spor male vrednosti, a rok za žalbu je 8 dana.
Šta da uradite
- Sve dokaze, ugovor, račune, poruke, priložite odmah.
- Posle presude računajte rok od 8 dana, ne 15.
Česta pitanja
Do kog iznosa je spor male vrednosti?
U građanskoj parnici, po pravilu, do dinarske protivvrednosti 3.000 evra; za privredne sporove proverite posebna pravila.
Koliki je rok za žalbu?
Osam dana od dostave presude.
Mogu li se žaliti ako mislim da sud nije dobro utvrdio činjenice?
Ne. U sporu male vrednosti žalba je dozvoljena samo iz užih razloga.
Šta je vraćanje u pređašnje stanje?
Ako ste propustili rok ili ročište iz opravdanog razloga koji niste mogli da predvidite, možete tražiti da se postupak vrati u stanje pre propuštanja.
Šta vraćanje u pređašnje stanje znači za vas?
- Predlog se podnosi u roku od osam dana od prestanka razloga za propuštanje, odnosno od saznanja za propuštanje ako ste za njega kasnije saznali; postoji i krajnji rok od 60 dana od propuštanja.
- Razlog mora biti opravdan, bolnica, nesreća, prirodna nepogoda. „Zaboravio sam" nije opravdan razlog.
- Uz predlog odmah preduzimate i propuštenu radnju, na primer, prilažete žalbu.
Šta sud zapravo proverava?
Nije dovoljno da je rok propušten. Morate navesti opravdan razlog, vreme kada je prestao ili kada ste saznali za propuštanje i priložiti dokaz. Ako ste propustili radnju, preduzmite je zajedno sa predlogom.
Primer iz života
Bili ste u bolnici kada je istekao rok za žalbu. Pušteni ste 10. juna. Do 18. juna predajete predlog za vraćanje u pređašnje stanje, zajedno sa žalbom i otpusnom listom.
Šta da uradite
- Sačuvajte dokaz o razlogu, otpusnu listu, potvrdu, zapisnik.
- Reagujte odmah, rok je 8 dana.
- Uz predlog priložite ono što ste propustili.
Česta pitanja
Propustio sam rok, da li je sve izgubljeno?
Ne mora da bude: predlog se podnosi u roku od osam dana od prestanka razloga ili saznanja za propuštanje, uz krajnji rok od 60 dana od propuštanja.
Šta se smatra opravdanim razlogom?
Sud ceni konkretan opravdan razlog i dokaze; sama bolest ili nezgoda ne znači automatski da će predlog usvojiti.
Šta prilažem uz predlog?
Dokaz o razlogu i radnju koju ste propustili, na primer žalbu.
Šta je zastarelost?
Zastarelost znači da posle određenog vremena poverilac više ne može sudom da naplati dug. Dug ne nestaje, ali sud ga ne dosuđuje ako se dužnik pozove na zastarelost.
Šta zastarelost znači za vaš dug?
- Sud ne pazi sam na zastarelost. Morate vi da je istaknete.
- Opšti rok je 10 godina.
- Naknada štete: 3 godine od kada ste saznali za štetu i ko ju je napravio, a najkasnije 5 godina od nastanka.
- Struja, grejanje, gas, voda i iznošenje smeća za domaćinstvo: 1 godina.
- Priznanje duga, uključujući određene oblike delimičnog plaćanja, može da prekine zastarelost; pre računanja roka proverite da li je bilo prekida ili zastoja.
Zašto sama starost računa nije dovoljna?
Rok počinje od zakonom određenog događaja i može biti prekinut ili zaustavljen. Proverite dospelost, eventualno priznanje duga i raniji postupak naplate pre nego što tvrdite da je dug zastareo.
Primer iz života
Stigla vam je tužba za račun za vodu od pre tri godine. Rok za takav dug domaćinstva je godinu dana. U odgovoru na tužbu navedite da je potraživanje zastarelo.
Šta da uradite
- Proverite od kada je dug.
- Ne potpisujte priznanje duga dok ne proverite da li je zastareo.
- Zastarelost istaknite u odgovoru na tužbu ili u prigovoru.
Česta pitanja
Za koliko zastareva račun za struju?
Za domaćinstvo, za jednu godinu.
Da li sud sam proverava zastarelost?
Ne. Morate vi da se pozovete na nju.
Šta prekida zastarelost?
Priznanje duga, a pod uslovima zakona i delimično plaćanje; važni su i postupci pred nadležnim organom. Proverite konkretne datume.
Šta je prekluzivni rok?
Prekluzivni rok je rok posle kog gubite samo pravo. Ako propustite rok, mogu nastupiti zakonom predviđene posledice za pravo ili radnju. Pravila zavise od konkretnog roka.
Šta prekluzivni rok znači za vas?
- Sud sam pazi na ovaj rok, ne mora druga strana da ga ističe.
- Po tome se razlikuje od zastarelosti: kod zastarelosti sud ne pazi sam, nego dužnik mora da se pozove na nju.
- Primeri na ovom sajtu: 60 dana za tužbu protiv otkaza i šest meseci za zaštitu od mobinga.
- Kod rokova kao što je rok za tužbu protiv otkaza nema ni vraćanja u pređašnje stanje.
Zašto je ovo drugačije od zastarelosti?
Kod zastarelosti dužnik po pravilu mora da izjavi prigovor. Kod rokova koji ograničavaju pravo na određenu radnju sud proverava blagovremenost prema zakonu. Posledica se zato ne procenjuje po samom nazivu roka.
Šta je prekluzija u parnici?
Prekluzija znači gubitak prava na neku radnju u postupku zato što nije preduzeta na vreme. U parnici se najčešće odnosi na iznošenje činjenica i predlaganje dokaza.
- Sve činjenice i dokaze treba izneti najkasnije na pripremnom ročištu, a ako pripremnog ročišta nema (na primer u sporu male vrednosti), na prvom ročištu za glavnu raspravu. Osnov: čl. 308. Zakona o parničnom postupku.
- Kasnije, a najkasnije do zaključenja glavne rasprave, nove činjenice i dokazi mogu se izneti samo ako učinite verovatnim da ih bez svoje krivice niste mogli izneti ranije. U suprotnom ih sud ne uzima u obzir. Osnov: čl. 314. Zakona o parničnom postupku.
- U žalbi se nove činjenice i dokazi po pravilu ne mogu iznositi, osim ako učinite verovatnim da ih bez svoje krivice niste mogli izneti do zaključenja glavne rasprave. Osnov: čl. 372. Zakona o parničnom postupku.
- Ako propustite ročište ili rok iz opravdanog razloga, možete tražiti vraćanje u pređašnje stanje u roku od osam dana od prestanka tog razloga (ili od dana kada ste za propuštanje saznali), a najkasnije 60 dana od propuštanja. Ako ste propustili rok, propuštenu radnju preduzimate zajedno sa predlogom. Osnov: čl. 109. i čl. 110. Zakona o parničnom postupku.
Primer iz života
Dobili ste rešenje o otkazu i čekali ste tri meseca da vidite hoće li se poslodavac predomisliti. Rok od 60 dana je istekao, i sud više neće ni ispitati da li je otkaz bio zakonit.
Šta da uradite
- Kada god dobijete rešenje ili odluku, prvo proverite da li je rok prekluzivan.
- Zapišite datum prijema i izračunajte poslednji dan.
- Ne čekajte poslednji dan, kod ovih rokova nema drugog pokušaja.
Česta pitanja
Koja je razlika između prekluzije i zastarelosti?
Posle prekluzivnog roka pravo prestaje i sud to proverava sam. Posle zastarelosti pravo postoji, ali ga sud ne dosuđuje ako se dužnik pozove na zastarelost.
Može li se prekluzivni rok produžiti?
Po pravilu se ne produžava dogovorom stranaka. Proverite posebno pravilo zakona za rok koji vas zanima.
Kako da znam da li je rok prekluzivan?
Zakon to ponekad kaže izričito, a na stranicama postupaka na ovom sajtu to je posebno naglašeno.
Šta su izvršna i verodostojna isprava?
Izvršna isprava je odluka koja je već utvrdila dug, pravosnažna presuda, sudsko poravnanje ili javnobeležnički zapis. Verodostojna isprava je dokument iz kog se vidi dug bez ikakve presude, račun, menica, ček, izvod iz poslovnih knjiga.
Šta to znači ako vam izvršenje stigne bez suđenja?
- Zato vam može stići rešenje o izvršenju iako nikada niste bili u sudu, osnov može biti račun koji ispunjava zakonske uslove.
- Za rešenje doneto na osnovu verodostojne isprave po pravilu je predviđen prigovor u roku od osam dana; za druge osnove proverite pouku o pravnom leku.
- Ako ćutite, rešenje postaje konačno i kreće naplata.
Kako da prepoznate osnov u rešenju?
U rešenju pronađite da li je navedena izvršna ili verodostojna isprava. Od tog osnova zavise pravni lek i razlozi koje možete istaći; ne oslanjajte se samo na to da li je ranije bilo suđenja.
Primer iz života
Stiglo vam je rešenje o izvršenju za neplaćen račun za telefon. Suđenja nije bilo, jer je račun verodostojna isprava. Ako mislite da ne dugujete ili je dug zastareo, imate 8 dana za prigovor.
Šta da uradite
- Zapišite datum prijema rešenja.
- Proverite da li je dug stvaran i da li je zastareo.
- Prigovor podnesite u roku od 8 dana.
Česta pitanja
Kako mogu da me izvrše bez presude?
Na osnovu verodostojne isprave, na primer računa ili menice.
Koliko imam vremena za prigovor?
Za rešenje na osnovu verodostojne isprave po pravilu osam dana; pročitajte pouku u vašem rešenju.
Šta je izvršna isprava?
Isprava podobna za prinudno izvršenje, na primer izvršna sudska presuda nakon ispunjenja zakonskih uslova.
Šta je menica?
Menica je hartija kojom se potpisnik obavezuje da će platiti određeni iznos. Za izvršenje je verodostojna isprava, poverilac na osnovu nje može da traži naplatu bez prethodnog suđenja.
Šta potpisana menica znači za vas?
- Kod kredita, lizinga i kupovine na rate često se traži blanko menica: potpisan papir koji poverilac popunjava ako ne plaćate.
- Uz blanko menicu ide menično ovlašćenje, u njemu piše do kog iznosa i pod kojim uslovima poverilac sme da je popuni.
- Ako vam stigne rešenje o izvršenju na osnovu menice, rok za prigovor je kratak.
Zašto je blanko menica posebno osetljiva?
Iznos se upisuje naknadno. Zato pre potpisa tražite menično ovlašćenje koje određuje svrhu i granice popunjavanja, i sačuvajte primerak; sporan iznos kasnije morate osporavati odgovarajućim pravnim lekom.
Primer iz života
Uzeli ste telefon na rate i potpisali blanko menicu. Prestali ste da plaćate. Prodavac popunjava menicu i predaje je na naplatu, pa vam stiže rešenje o izvršenju iako nikada niste bili u sudu.
Šta da uradite
- Nikada ne potpisujte blanko menicu bez meničnog ovlašćenja u kom je jasno ograničen iznos.
- Sačuvajte kopiju ugovora i meničnog ovlašćenja.
- Ako stigne rešenje o izvršenju, odmah proverite rok u pouci o pravnom leku.
Česta pitanja
Mogu li da me izvrše na osnovu menice bez suđenja?
Mogu. Menica je verodostojna isprava, pa se izvršenje može odrediti bez prethodne presude.
Šta je blanko menica?
Potpisana menica bez upisanog iznosa, koju poverilac popunjava ako ne plaćate, u granicama meničnog ovlašćenja.
Šta ako je popunjena na veći iznos od duga?
To navodite u pravnom leku protiv rešenja o izvršenju, u roku iz pouke.
Šta je poravnanje?
Poravnanje je dogovor kojim stranke same završavaju spor, tako što svaka popusti u nečemu. Može se zaključiti pred sudom ili van suda.
Šta poravnanje znači za vaš spor?
- Sudsko poravnanje se zaključuje pred sudom i ima dejstvo pravosnažne odluke za ono o čemu su se stranke sporazumele, a izvršenje se traži kada obaveza iz poravnanja dospe i ispunjeni su uslovi.
- Vansudsko poravnanje je ugovor, na primer sa osiguravajućom kućom. Potpisom obično prihvatate iznos kao konačan.
- Advokat na osnovu običnog punomoćja sme da zaključi poravnanje u vaše ime, osim ako ste mu to izričito zabranili.
Šta znači reč „konačno“ u sporazumu?
Pročitajte na koje zahteve se sporazum odnosi i kada druga strana treba da plati. Sudsko i vansudsko poravnanje nemaju isti način izvršenja, a potpisana izjava o konačnosti može ograničiti kasnije zahteve.
Primer iz života
Osiguravač vam posle nezgode nudi 150.000 dinara i traži da potpišete izjavu o konačnom poravnanju. Ako potpišete, kasnije po pravilu ne možete tražiti više, čak i ako se ispostavi da je šteta veća.
Šta da uradite
- Pre potpisa pročitajte šta tačno prihvatate i da li se odričete daljih zahteva.
- Ako niste sigurni u visinu štete, ne potpisujte odmah.
- Ako ne želite da advokat zaključi poravnanje bez vas, to napišite u punomoćju.
Česta pitanja
Da li je sudsko poravnanje isto što i presuda?
Sudsko poravnanje okončava spor o obuhvaćenom zahtevu; ako dospela obaveza nije ispunjena, može biti osnov za izvršenje.
Mogu li tražiti više posle vansudskog poravnanja?
Po pravilu ne, ako ste potpisali da prihvatate iznos kao konačan. Zato je važno da pre potpisa znate stvarnu visinu štete.
Sme li advokat da se poravna bez mene?
Sme na osnovu običnog punomoćja, osim ako ste mu to u punomoćju izričito zabranili.
Šta je nužni deo?
Nužni deo je deo nasledstva koji pripada najbližim srodnicima i kada ih testament izostavi ili im ostavi manje.
Šta nužni deo znači za vas kao naslednika?
- Deci i bračnom drugu pripada polovina onoga što bi dobili po zakonu, da testamenta nema.
- Roditeljima i drugim nužnim naslednicima, kada ispunjavaju zakonske uslove, pripada trećina onoga što bi nasleđivali po zakonu.
- Nužni deo treba zahtevati kada je povređen; po pravilu se traži novčana protivvrednost, a u posebnim okolnostima i deo stvari ili prava.
Zašto četvrtina u primeru?
Ako bi ćerka bez testamenta nasledila polovinu, njen nužni deo je polovina tog zakonskog dela: 1/2 × 1/2 = 1/4. U stvarnom predmetu računaju se naslednici, vrednost zaostavštine, dugovi i relevantni pokloni.
Primer iz života
Otac je testamentom sve ostavio sinu. Da testamenta nema, ćerka bi dobila polovinu. Njen nužni deo je polovina od toga, četvrtina nasledstva.
Šta da uradite
- Ako mislite da vam je povređen nužni deo, obratite se advokatu što pre.
- Prikupite podatke o imovini koju je ostavio preminuli.
Česta pitanja
Može li roditelj testamentom da ostavi dete bez ičega?
Dete po pravilu može zahtevati nužni deo ako je povređen, osim kada postoji valjan zakonski osnov za isključenje ili drugi zakonski izuzetak.
Koliki je nužni deo deteta?
Polovina onoga što bi dobilo po zakonu.
Da li nužni deo dobijam automatski?
Ne. Morate da ga zahtevate.
Šta je solemnizacija?
Solemnizacija je kada javni beležnik potvrdi ugovor koji ste sami sastavili ili ga je sastavio advokat. Posle potvrde ugovor ima snagu javne isprave. Koji ugovori moraju da se solemnizuju, koraci i cena: solemnizacija ugovora.
Šta solemnizacija znači za vaš ugovor?
- Ugovor o kupovini stana ili placa mora biti solemnizovan ili sastavljen kao javnobeležnički zapis.
- Solemnizacija košta 60% cene zapisa.
- Posle overe beležnik sam šalje ugovor katastru, ne morate vi.
Šta javni beležnik zapravo potvrđuje?
Solemnizacija nije samo provera potpisa. Beležnik potvrđuje da vam je ugovor pročitan u njegovom prisustvu, da ste izjavili da u svemu odgovara vašoj volji i da ste ga svojeručno potpisali. Bez te potvrde, koja se zove solemnizaciona klauzula, ugovor nije punovažan. Osnov: čl. 93a. Zakona o javnom beležništvu.
U obliku solemnizovane isprave zaključuju se naročito:
- ugovor o prometu nepokretnosti, na primer kupoprodaja stana ili placa
- ugovor o hipoteci i založna izjava, ako ne sadrže izjavu da se na osnovu njih može neposredno sprovesti prinudno izvršenje
- ugovor kojim se zasnivaju stvarne i lične službenosti
- ugovor o zajmu novca između fizičkih lica od 10.000 evra ili više, po srednjem kursu NBS na dan potvrđivanja
Osnov: čl. 93. Zakona o javnom beležništvu. Pre dolaska proverite da li je tekst ugovora potpun i koji dokumenti su potrebni.
Primer iz života
Kupujete stan za 5.000.000 dinara. Ako beležnik sastavlja ugovor, nagrada je 30.240 dinara. Ako donesete gotov ugovor na potvrdu, 18.144 dinara.
Još jedan primer: gotov ugovor ili ugovor kod beležnika
Kupujete stan za 5.000.000 dinara. Ako beležniku donesete ugovor koji je već sastavio advokat, beležnik ga potvrđuje, i nagrada je 18.144 dinara. Ako ugovor sastavlja sam beležnik, to je javnobeležnički zapis, i nagrada je 30.240 dinara.
Šta da uradite
- Odlučite ko sastavlja ugovor, beležnik ili advokat.
- Izračunajte obe mogućnosti u kalkulatoru.
Česta pitanja
Šta je jeftinije, zapis ili solemnizacija?
Solemnizacija, jer košta 60% cene zapisa.
Mora li ugovor o kupovini stana kod beležnika?
Mora, kao solemnizovana isprava ili javnobeležnički zapis.
Ko šalje ugovor u katastar?
Javni beležnik, sam, posle overe.
Šta je klauzula intabulandi?
Klauzula intabulandi je izjava prodavca kojom bezuslovno dozvoljava da se kupac upiše kao vlasnik. Može biti deo ugovora ili posebna izjava.
Šta klauzula intabulandi znači za kupca?
- Ako isprava ne sadrži bezuslovnu saglasnost za upis, katastar po tom osnovu može upisati predbeležbu, uslovan upis koji tek treba opravdati.
- Prodavci je često daju tek kada dobiju ceo iznos, pa se potpisuje posebno, posle isplate.
- Kada je date katastru, predbeležba može da postane konačan upis svojine.
Koja je razlika između predbeležbe i upisa?
Predbeležba je uslovan upis koji se može opravdati naknadnom ispravom. Konačan upis svojine zahteva ispravu podobnu za upis i odluku katastra; sama uplata kupoprodajne cene nije isto što i upis.
Primer iz života
Kupili ste stan i platili polovinu cene. Prodavac nije dao klauzulu dok ne dobije ostatak. Katastar vam je upisao predbeležbu. Po isplati prodavac daje odgovarajuću izjavu; katastar zatim odlučuje o konačnom upisu.
Šta da uradite
- Pre potpisa ugovora proverite da li sadrži klauzulu intabulandi ili kada će je prodavac dati.
- Ako se daje posle isplate, u ugovoru jasno napišite rok za to.
- Posle isplate tražite izjavu odmah, ne odlažite.
Česta pitanja
Šta se dešava ako ugovor nema klauzulu intabulandi?
Ako drugi uslovi postoje, katastar po toj ispravi može upisati predbeležbu. Za konačan upis potrebno je otkloniti nedostatak.
Mora li klauzula da bude u samom ugovoru?
Ne mora. Može biti i posebna izjava prodavca, koja se daje kasnije.
Šta ako prodavac odbija da je da posle isplate?
Obratite se advokatu. Upis se tada može tražiti i sudskim putem.
Šta je roditeljsko pravo?
Roditeljsko pravo je skup prava i dužnosti roditelja prema detetu: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Pripada majci i ocu zajedno. Ko ga zloupotrebljava ili grubo zanemaruje, može da ga izgubi: lišenje roditeljskog prava.
- Sadržina roditeljskog prava. Osnov: čl. 68. st. 2. Porodičnog zakona.
- Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno i oni su ravnopravni. Osnov: čl. 7. Porodičnog zakona.
- Roditeljsko pravo prestaje, između ostalog, punoletstvom deteta, usvojenjem, potpunim lišenjem ili smrću. Osnov: čl. 84. Porodičnog zakona.
Ko vrši roditeljsko pravo kada roditelji ne žive zajedno, piše na stranici sa kim živi dete. Šta da radite kada drugi roditelj ne da dete na viđanje, piše na stranici onemogućavanje viđanja deteta.
Šta je priznanje očinstva?
Priznanje očinstva je izjava muškarca da je otac deteta rođenog van braka, data matičaru, organu starateljstva, sudu ili javnom beležniku. Kada se sa njom saglasi majka, otac se upisuje u matičnu knjigu rođenih bez suda. Ako priznanja nema: utvrđivanje očinstva.
- Očinstvo može da prizna muškarac koji je navršio 16 godina i sposoban je za rasuđivanje. Osnov: čl. 46. Porodičnog zakona.
- Sa priznanjem mora da se saglasi majka, a i dete ako je navršilo 16 godina. Osnov: čl. 48. i 49. Porodičnog zakona.
- Priznanje se ne može opozvati. Osnov: čl. 52. Porodičnog zakona.
Primer iz života
Otac deteta rođenog van braka daje izjavu matičaru. Matičar poziva majku da se u roku od 30 dana izjasni, i kada se ona saglasi, upisuje oca. Osnov: čl. 306. Porodičnog zakona.
Šta je izdržavanje supružnika?
Izdržavanje supružnika je pravo supružnika koji nema dovoljno sredstava za život, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, da od drugog supružnika dobija izdržavanje srazmerno njegovim mogućnostima. Posle razvoda traje najduže pet godina.
- Ko ima pravo. Osnov: čl. 151. Porodičnog zakona.
- Trajanje posle prestanka braka. Osnov: čl. 163. Porodičnog zakona.
Kako se traži i do kada, piše na stranici izdržavanje bivšeg supružnika. Šta važi za nevenčane partnere, piše na stranici imovina vanbračnih partnera.
Šta je prekovremeni rad?
Prekovremeni rad je rad duži od punog radnog vremena koji poslodavac zahteva zbog više sile, iznenadnog povećanja posla ili neplaniranog posla koji mora da se završi u roku. Najviše je osam časova nedeljno i plaća se najmanje 26 odsto više od osnovice.
- Kada je dozvoljen i koliko traje. Osnov: čl. 53. Zakona o radu.
- Uvećana zarada. Osnov: čl. 108. Zakona o radu.
Šta da radite kada nije plaćen, piše na stranici neplaćen prekovremeni rad.
Šta je privremena mera?
Privremena mera je odluka suda kojom se pravo štiti pre konačne presude, na primer zabrana dužniku da proda stan ili privremeno uređenje odnosa dok traje spor. Određuje se ako je potraživanje verovatno i postoji opasnost da bez mere bude osujećeno.
- Kada se može odrediti. Osnov: čl. 447. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
- Uslovi. Osnov: čl. 449. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Kako se traži, piše na stranici privremena mera.
Šta je kapara?
Kapara je novac koji jedna strana daje drugoj pri zaključenju ugovora kao znak da je ugovor zaključen, ako nije drugačije ugovoreno. Pri izvršenju se vraća ili uračunava u cenu, a ko je kriv što ugovor nije izvršen može da je izgubi ili da vrati dvostruku.
- Pojam i dejstvo. Osnov: čl. 79. Zakona o obligacionim odnosima.
- Kada se ugovor ne izvrši. Osnov: čl. 80. Zakona o obligacionim odnosima.
Na šta da pazite kod stana, piše na stranici kupovina stana, a kada se kapara vraća, a kada gubi, na stranici kapara i odustanak od kupovine.
Šta je hipoteka?
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, najčešće u korist banke, koje poveriocu daje pravo da se naplati iz te nepokretnosti ako dug nije plaćen, bez obzira čija je nepokretnost u tom trenutku. Nastaje upisom u katastar.
Šta da proverite pre kupovine stana, piše na stranici kupovina stana.
Šta je zajam?
Zajam je ugovor kojim jedna strana predaje drugoj novac ili druge zamenljive stvari, a druga se obavezuje da posle određenog vremena vrati isti iznos. Za ugovor nije potrebna pisana forma, ali je pisani trag važan kao dokaz.
- Pojam ugovora o zajmu. Osnov: čl. 557. Zakona o obligacionim odnosima.
- Vraćanje kada rok nije ugovoren: po isteku primerenog roka, najmanje dva meseca od zahteva. Osnov: čl. 562. Zakona o obligacionim odnosima.
Kako se naplaćuje pozajmica, piše na stranici pozajmica koja se ne vraća.
Šta su kazneni poeni?
Kazneni poeni se izriču vozaču uz kaznu za određene saobraćajne prekršaje. Policija oduzima vozačku dozvolu vozaču koji skupi 18 ili više poena, a vozaču sa probnom dozvolom 9 ili više. Poeni se brišu posle 24 meseca od pravnosnažnosti odluke.
- Oduzimanje dozvole zbog poena. Osnov: čl. 197. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
- Izricanje i brisanje poena. Osnov: čl. 198. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Koliko poena nosi alkohol u vožnji, piše na stranici alkohol u vožnji.
Šta je državina?
Državina je faktička vlast na stvari: ima je onaj ko stvar stvarno drži i koristi, neposredno ili preko drugoga, bez obzira da li je vlasnik. Državinu službenosti ima onaj ko faktički koristi tuđu nepokretnost u obimu te službenosti.
- Pojam državine. Osnov: čl. 70. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
- Zaštita od smetanja, rok 30 dana od saznanja, najkasnije godinu dana. Osnov: čl. 75. i 77. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Kako se štiti državina, piše na stranici smetanje državine.
Šta je službenost?
Stvarna službenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti da za njene potrebe koristi nepokretnost drugog vlasnika, na primer da prolazi preko nje, ili da zahteva da se vlasnik te nepokretnosti uzdržava od određenih radnji. Zasniva se pravnim poslom, odlukom državnog organa ili održajem.
- Pojam stvarne službenosti. Osnov: čl. 49. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
- Načini sticanja. Osnov: čl. 51. do 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Kako se ostvaruje pravo prolaza, piše na stranici službenost prolaza.
Šta je otpremnina?
Otpremnina je novac koji poslodavac mora da isplati zaposlenom pre otkaza zbog tehnološkog viška, najmanje trećinu zarade za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca.
- Obaveza i najmanji iznos. Osnov: čl. 158. st. 1. i 2. Zakona o radu.
Kako se računa, piše na stranici otpremnina.
Šta je tehnološki višak?
Tehnološki višak je situacija u kojoj zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za određenim poslom ili se smanji obim posla, pa poslodavac može da otkaže ugovor o radu uz isplatu otpremnine.
- Razlog za otkaz. Osnov: čl. 179. st. 5. tač. 1. Zakona o radu.
- Otpremnina pre otkaza. Osnov: čl. 158. Zakona o radu.
Šta vam pripada, piše na stranici otpremnina.
Šta je ćutanje uprave?
Ćutanje uprave je kada organ ne donese rešenje u roku koji zakon propisuje, po pravilu 30 ili 60 dana. Tada stranka može da izjavi žalbu ili, kada žalba nije dozvoljena, da pokrene upravni spor.
- Rokovi za rešavanje i pravo na žalbu. Osnov: čl. 145. st. 2. i 3, čl. 151. st. 3. i čl. 153. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.
Šta da uradite, piše na stranici ćutanje uprave.
Šta je pravo preče kupovine?
Pravo preče kupovine je pravo suvlasnika da mu drugi suvlasnik koji prodaje svoj deo nepokretnosti prvo ponudi taj deo, pisano i preporučenim pismom. Ako ponudu ne prihvati u roku od 15 dana, deo se može prodati drugom, ali ne pod povoljnijim uslovima.
- Ko ima pravo. Osnov: čl. 5. Zakona o prometu nepokretnosti.
- Tužba kada je pravo povređeno. Osnov: čl. 10. Zakona o prometu nepokretnosti.
Više na stranicama kupovina stana i deoba suvlasničke nepokretnosti.
Šta je aneks ugovora o radu?
Aneks ugovora o radu je izmena ugovorenih uslova rada koju poslodavac nudi zaposlenom, na primer radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, u drugo mesto rada ili radi promene elemenata zarade. Uz aneks koji nudi poslodavac po pravilu ide pisano obaveštenje i rok od najmanje osam radnih dana.
- Razlozi za aneks. Osnov: čl. 171. Zakona o radu.
- Obaveštenje, rok i posledice odbijanja. Osnov: čl. 172. Zakona o radu.
Šta da radite kada ga dobijete, piše na stranici premeštaj i aneks ugovora.
Šta je međa?
Međa je granica između dva susedna placa ili parcele, obeležena kamenom, kolcem ili drugim znakom. Kada su ti znaci uništeni ili pomereni, a komšije se ne slažu gde je granica, utvrđuje je sud u postupku uređenja međe.
- Kada sud uređuje među. Osnov: čl. 155. Zakona o vanparničnom postupku.
- Po kom pravilu sud određuje granicu. Osnov: čl. 159. Zakona o vanparničnom postupku.
Kako izgleda postupak, piše na stranici komšijski sporovi.
Šta je nedavanje izdržavanja?
Nedavanje izdržavanja je krivično delo koje čini onaj ko ne plaća alimentaciju ili drugo izdržavanje određeno presudom ili sudskim poravnanjem. Kazna je novčana ili zatvor do dve godine, a ne kažnjava se onaj ko iz opravdanih razloga nije mogao da plaća.
- Krivično delo i kazna. Osnov: čl. 195. Krivičnog zakonika.
Kako se naplaćuje neplaćena alimentacija, piše na stranici neplaćanje alimentacije.
Šta je presuda zbog izostanka?
Presuda zbog izostanka je presuda koju sud donosi protiv tuženog koji je uredno pozvan, a nije došao na prvo ročište i nije osporio tužbu. Ako je izostao iz opravdanog razloga, može tražiti vraćanje u pređašnje stanje.
- Kada se donosi. Osnov: čl. 351. Zakona o parničnom postupku.
- Vraćanje u pređašnje stanje. Osnov: čl. 109. Zakona o parničnom postupku.
Šta da uradite, piše na stranici propušten rok.
Ko je javni izvršitelj?
Javni izvršitelj je lice koje država imenuje da sprovodi prinudnu naplatu dugova: skida novac sa računa i plate, popisuje i prodaje stvari. Za račune za komunalne usluge on i donosi rešenje o izvršenju.
- Ko odlučuje o predlogu za izvršenje. Osnov: čl. 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Šta da uradite kada vam stigne rešenje, piše na stranici osporavanje rešenja o izvršenju, a koliko košta na stranici javni izvršitelj.
Ko je zakonski zastupnik?
Zakonski zastupnik je osoba koja nekoga zastupa zato što tako kaže zakon, a ne zato što je dobila punomoćje.
Šta zakonsko zastupanje znači za vas?
- Roditelji su zakonski zastupnici svog maloletnog deteta.
- Lice pod starateljstvom zastupa staratelj u obimu određenom zakonom i odlukom nadležnog organa.
- Firmu zastupa direktor ili drugo lice upisano kao zastupnik u registru.
- Za raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti potrebna je prethodna ili naknadna saglasnost organa starateljstva, prema Porodičnom zakonu.
Kako se razlikuje od punomoćnika?
Zakonski zastupnik ovlašćenje dobija iz zakona i svog statusa ili odluke nadležnog organa. Punomoćnik ga dobija od lica koje zastupa. Zato se i dokaz razlikuje: izvod, rešenje ili upis u registar naspram punomoćja.
Primer iz života
Vaše maloletno dete je nasledilo stan od dede. U ostavinskom postupku za dete izjavu daje roditelj kao zakonski zastupnik, a za raspolaganje imovinom velike vrednosti proverava se saglasnost organa starateljstva.
Šta da uradite
- Ako zastupate dete, nosite izvod iz matične knjige rođenih kao dokaz.
- Ako zastupate firmu, proverite da li ste upisani kao zastupnik u registru.
- Kada niste sigurni ko sme da potpiše u nečije ime, pitajte pre potpisa.
Česta pitanja
Da li roditelju treba punomoćje da zastupa dete?
Ne treba. Roditelji su zakonski zastupnici maloletnog deteta.
Ko zastupa osobu koja ne može sama da odlučuje?
Staratelj koga postavi centar za socijalni rad.
Ko potpisuje u ime firme?
Direktor ili drugo lice upisano kao zastupnik u registru.
Najčešća pitanja o pravnim pojmovima
Za koga je ovaj rečnik?
Za svakoga ko je dobio pismo iz suda ili od advokata i ne razume šta u njemu piše.
Da li je ovo pravni savet?
Nije. Ovo je objašnjenje pojmova. Za vaš konkretan slučaj obratite se advokatu.
Odakle su podaci?
Iz teksta važećih zakona. Uz svaki pojam je naveden propis.
Od kog dana teče rok kada primim pismo iz suda?
Od dana posle dana kada ste primili pismeno. Dan prijema se ne broji.
Da li je pravosnažno isto što i izvršno?
Nije. Pravosnažno znači konačno, a izvršno znači da može da se naplati prinudno.
Za koliko zastareva račun za struju?
Za domaćinstvo, za jednu godinu od dospeća računa.
Šta još treba da proverite?
Poslednja provera: