Kako se deli imovina posle razvoda?
Imovina koju ste stekli radom za vreme braka je zajednička i po pravilu se deli na pola. Ono što ste imali pre braka, i ono što ste u braku nasledili ili dobili na poklon, ostaje vaše. Deoba se radi sporazumom ili tužbom.
Šta je zajedničko, a šta vaše?
| Imovina | Kome pripada |
|---|---|
| Stan kupljen za vreme braka od plata | Zajednička, deli se. |
| Stan koji ste imali pre braka | Vaša posebna imovina, ne deli se. |
| Kuća koju ste nasledili u braku | Vaša posebna imovina, ne deli se. |
| Automobil koji su vam roditelji poklonili | Vaša posebna imovina, ne deli se. |
| Ušteđevina od plata tokom braka | Zajednička, deli se. |
Upis na jedno ime ne menja stvar
Ako je stan kupljen u braku upisan u katastar samo na muža ili samo na ženu, po zakonu se smatra da je upisan na oba supružnika.
Da li se uvek deli na pola?
Po pravilu da, zakon polazi od toga da su delovi jednaki. Ali supružnik koji tvrdi da je više doprineo, na primer većom zaradom ili radom u kući i brigom o deci, može to da dokazuje u sudu i da dobije veći deo.
Kako se imovina deli?
| Način | Kako ide |
|---|---|
| Sporazum | Dogovorite se ko šta dobija. Sporazum o deobi uvek mora da potvrdi javni beležnik, bez obzira na to da li se deli stan, automobil ili novac. |
| Tužba | Ako dogovora nema, jedan supružnik podnosi tužbu osnovnom sudu, koji utvrđuje ko koliki deo ima. |
Deobu možete da tražite zajedno sa razvodom ili kasnije, u bilo kom trenutku. Ali što ranije krenete, lakše je da dokažete ko je šta uložio.
Ko otplaćuje kredit posle razvoda?
Razvod ne menja ugovor sa bankom. Ko je u ugovoru o kreditu dužnik ili sudužnik, to ostaje i posle razvoda. Da bi samo jedan supružnik preuzeo ceo dug, potreban je pristanak banke. Osnov: čl. 446. st. 1. ZOO. Dok banka ne pristane, dogovor bivših supružnika važi samo između njih. Osnov: čl. 446. st. 5. ZOO.
- Zajednički dug: za obaveze preuzete radi potreba zajedničkog života, na primer kredit za porodični stan, supružnici odgovaraju solidarno, svojom zajedničkom i posebnom imovinom. Solidarno znači da poverilac može ceo iznos tražiti od bilo kog od njih. Osnov: čl. 187. st. 1. PZ.
- Lični dug: za obaveze koje je jedan supružnik preuzeo za sebe odgovara on, svojom posebnom imovinom i svojim udelom u zajedničkoj imovini. Osnov: čl. 186. PZ.
- Ko je platio više: supružnik koji je zajednički dug platio iz svoje posebne imovine ima pravo da od drugog traži naknadu srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini. Osnov: čl. 187. st. 2. PZ. Praktičan savet: rate koje plaćate posle prestanka zajedničkog života čuvajte kao dokaz.
Stan kupljen na kredit tokom braka po pravilu je zajednička imovina, a kredit se uzima u obzir kada se dogovarate ili kada sud deli imovinu. Kako se to radi sa bankom kada se stan prodaje, piše na stranici kupovina stana.
Koliko košta deoba imovine?
Najjeftiniji je sporazum. Primer je za stan u kome vaš udeo vredi 5.000.000 dinara.
| Slučaj | Sudska taksa | Advokat | Ukupno okvirno |
|---|---|---|---|
| Sporazum kod beležnikapotvrđivanje ugovora | ne plaća se | nema | 18.144 |
| Tužba sa advokatom, dva ročištaudeo od 5.000.000 dinara | 156.000 | 122.500 | 278.500 |
Šta treba znati o ovim iznosima
- Nagrada beležniku za potvrđivanje ugovora od 5.000.000 dinara je 18.144, po Javnobeležničkoj tarifi; zavisi od vrednosti.
- Taksa i advokat rastu sa vrednošću udela; za drugu vrednost koristite kalkulator.
- Advokat može da naplati i manje od tarife, ali ne manje od polovine, i to samo pismenim ugovorom.
- Ako je advokat u sistemu PDV-a, na njegovu nagradu dodaje se 20 odsto.
Izračunajte troškove za svoj slučaj · Cena advokata po tarifi · Sudske takse · Koliko košta beležnik
Šta tačno piše u zakonu?
Svako pravilo sa ove stranice, sa članom iz kog potiče. Izvor: Porodični zakon.
| Pravilo | Član |
|---|---|
| Imovina koju je supružnik imao pre braka je njegova posebna imovina. | čl. 168 |
| Imovina stečena u braku nasleđem ili poklonom takođe je posebna. | čl. 168 |
| Imovina koju su supružnici stekli radom za vreme zajednice života u braku je zajednička. | čl. 171 |
| Ako je nepokretnost upisana samo na jednog supružnika, smatra se da je upisana na oba, osim ako je posle upisa zaključen pismeni sporazum o deobi, bračni ugovor ili je odlučivao sud. | čl. 176 |
| Pretpostavlja se da su udeli jednaki; veći udeo zavisi od prihoda, vođenja domaćinstva, brige o deci i o imovini. | čl. 180 |
| Ako je posebna imovina jednog supružnika porasla u vrednosti tokom braka, drugi ima pravo srazmerno doprinosu: novac kod neznatnog, udeo kod znatnog uvećanja. | čl. 170 |
| Sporazum o deobi zajedničke imovine potvrđuje javni beležnik. | čl. 179 |
Kako se dokazuje veći udeo?
Ko tvrdi da je doprineo više od polovine, mora to i da dokaže, sud ne pretpostavlja veći udeo. Zakon navodi šta se uzima u obzir:
| Šta se gleda | Čime se dokazuje |
|---|---|
| Prihodi svakog supružnika | platne liste, potvrde poslodavca, poreske prijave |
| Vođenje domaćinstva | svedoci, okolnosti zajedničkog života |
| Briga o deci | svedoci, podaci iz škole i vrtića |
| Staranje o imovini | računi za popravke, dokazi o radu na kući ili stanu |
Rad u kući i briga o deci računaju se kao doprinos, isto kao zarada.
Šta ako ste zajedno uložili u nasleđeni stan?
Nasleđeni stan ostaje posebna imovina onoga ko ga je nasledio. Ali ako je drugi supružnik svojim radom ili zajedničkim novcem doprineo da stan vredi više, na primer renoviranjem, ima pravo srazmerno svom doprinosu. Ako je vrednost porasla neznatno, dobija novac. Ako je porasla znatno, dobija udeo u stanu. Osnov: čl. 170. PZ. Zato čuvajte račune za radove i dokaze ko je šta platio.
Jedan ostaje u stanu na kredit, a drugi plaća rate. Šta onda?
Ovo je česta situacija posle razvoda: stan je kupljen na kredit tokom braka, jedan supružnik u njemu živi sa decom, a rate plaća onaj koji se iselio. Za banku se ništa ne menja dok ona ne pristane da dug preuzme samo jedan od vas (član 446 Zakona o obligacionim odnosima). Između vas važi ovo:
| Situacija | Šta to znači | Član zakona |
|---|---|---|
| Rate plaćate iz svoje zarade posle prestanka zajedničkog života | zarada posle prestanka zajedničkog života nije zajednička, pa od drugog možete tražiti naknadu srazmerno njegovom udelu | 187 |
| Stan je posle prestanka zajedničkog života vredniji jer ste vi otplaćivali kredit | imate pravo na deo uvećane vrednosti srazmerno svom doprinosu | 175 |
| Udeli u stanu | pretpostavlja se pola pola, a veći udeo se dokazuje | 180 |
| Dogovor o tome ko preuzima kredit | važi između vas, a za banku tek kada ona pristane | 446 |
Kako da dokažete otplatu: sačuvajte izvode sa računa sa koga idu rate, potvrdu banke o stanju kredita na dan kada ste prestali da živite zajedno, i dokaz o tom danu, na primer prijavu novog prebivališta, ugovor o zakupu drugog stana ili poruke. Važan je dan prestanka zajedničkog života, a ne dan razvoda, jer se tek od tada rate smatraju plaćenim iz posebne imovine. Isti iznos ne možete tražiti dva puta, i kao naknadu i kroz uvećanu vrednost stana.
Ako se dogovorite da stan ostane jednom, a on preuzme kredit, sporazum o deobi zaključujete kod javnog beležnika (član 179), a banku posebno pitate da li pristaje na preuzimanje duga. Ako ste oboje potpisali ugovor o kreditu, bez pristanka banke svako od vas joj i dalje duguje ceo iznos.
Primeri iz života
Stan kupljen u braku
Marko i Jelena su tokom braka kupili stan od svojih plata, a upisan je samo na Marka. Stan je zajednički i po pravilu pripada svakom po polovina.
Nasleđena kuća
Ana je tokom braka nasledila kuću od bake. Kuća je njena posebna imovina i ne deli se pri razvodu.
Veći doprinos
Petar je tokom braka zarađivao tri puta više od supruge i od svoje zarade otplatio kredit za stan. U sudu može da dokazuje da je više doprineo i da traži veći deo stana.
Najčešća pitanja o deobi imovine
Da li se imovina uvek deli na pola?
Po pravilu da. Ali supružnik koji tvrdi da je više doprineo može to da dokazuje u sudu i da dobije veći deo.
Da li se deli stan koji sam imao pre braka?
Ne. Imovina koju ste imali pre braka je vaša posebna imovina.
Šta ako je stan upisan samo na mene?
Ako je kupljen u braku od zajedničkih prihoda, i dalje je zajednički. Po zakonu se smatra da je upisan na oba supružnika.
Da li se deli nasledstvo?
Ne. Ono što ste u braku nasledili ili dobili na poklon je vaša posebna imovina.
Do kada mogu da tražim deobu?
U bilo kom trenutku, i tokom braka i posle razvoda. Ali što ranije krenete, lakše je dokazati ko je koliko doprineo.
Mora li sporazum o deobi kod beležnika?
Mora. Svaki sporazum o deobi zajedničke imovine potvrđuje javni beležnik, ne samo kada se deli stan, kuća ili plac.
Šta još treba da proverite?
Priredio: zastupanje.rs | Izvori: Porodični zakon | Poslednja provera:
Koji propisi su izvori za ovu stranicu?
- Porodični zakon
Članovi 168, 170, 171, 175, 176, 179, 180, 186 i 187.
- Zakon o obligacionim odnosima
Član 446.