Roditelj je za života poklonio stan bratu ili sestri, šta vama pripada?
Ako je roditelj za života poklonio stan ili drugu imovinu jednom detetu ili nekom drugom, a vama posle njegove smrti ne ostane nužni deo, možete tražiti razliku u novcu. Poklon nekome iz porodice ko je zakonski naslednik računa se bez obzira na to kada je dat. Poklon nekome ko nije zakonski naslednik računa se samo ako je dat u poslednjoj godini života. Rok za zahtev je tri godine od smrti roditelja.
Ko ima pravo na nužni deo i koliko?
Nužni deo je deo imovine koji roditelj nije mogao da oduzme najbližima, ni testamentom ni poklonom. On postoji samo ako ga tražite.
| Ko | Nužni deo | Uslov |
|---|---|---|
| Deca, usvojena deca, unuci | polovina zakonskog dela | bez posebnog uslova |
| Bračni drug | polovina zakonskog dela | bez posebnog uslova |
| Roditelji | trećina zakonskog dela | samo ako preminuli nema potomaka |
| Braća, sestre, babe i dede | trećina zakonskog dela | samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju od čega da žive |
Nužni naslednik može biti samo onaj ko bi nasledio po zakonu. Zato roditelji i braća ne dolaze na red dok postoje deca (članovi 39. i 40 Zakona o nasleđivanju). Ko je zakonski naslednik i koliki je zakonski deo, piše na stranici nasledstvo i ostavina.
Koji pokloni ulaze u račun, a koji ne?
| Šta je roditelj dao | Da li se računa | Član zakona |
|---|---|---|
| Poklon detetu, unuku, bračnom drugu ili drugom zakonskom nasledniku | da, bez obzira na to kada je dat | 48 |
| Poklon nekome ko nije zakonski naslednik, na primer snaji, zetu ili komšiji | da, ali samo ako je dat u poslednjoj godini života | 48 |
| Novac za kupovinu stana, zasnivanje domaćinstva ili otvaranje radnje, oprost duga, odricanje od nasleđa u nečiju korist | da, i to se smatra poklonom | 50 |
| Troškovi izdržavanja i školovanja deteta | ne | 49 |
| Manji uobičajeni pokloni i pokloni u dobrotvorne svrhe | ne | 49 |
| Imovina iz ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života | ne, ako su se saglasila sva deca; detetu koje se nije saglasilo taj deo se računa kao poklon | 186. i 187 |
| Imovina iz ugovora o doživotnom izdržavanju | ne, to nije poklon nego ugovor sa naknadom | 195 |
Poklon se procenjuje po današnjoj vrednosti, ali u stanju u kom je bio kada je poklonjen (član 51). Ako je brat posle poklona renovirao stan, to povećanje vrednosti se ne računa.
Ako je stan na papiru prodat, a novac nije plaćen, takva prodaja je privid. Važi ono što je stvarno dogovoreno, a to je poklon (član 66 Zakona o obligacionim odnosima). To morate dokazati na sudu.
Ugovor o doživotnom izdržavanju naslednici mogu da pobijaju samo ako za onoga ko izdržava nije bilo nikakve neizvesnosti. Na primer, roditelj je već bio teško bolestan, pa se znalo da neće dugo živeti. Rok je godinu dana od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti (član 203). Više na stranici doživotno izdržavanje.
Kako se računa nužni deo, na primeru?
Račun ima četiri koraka (član 48):
- Saberite svu imovinu koju je roditelj imao na dan smrti.
- Oduzmite dugove, trošak popisa i procene i uobičajeni trošak sahrane.
- Dodajte vrednost poklona iz tabele iznad.
- Od tog zbira izračunajte svoj zakonski deo, pa uzmite polovinu ili trećinu.
Ceo stan poklonjen sinu
Otac je udovac i ima sina i ćerku. Pre osam godina poklonio je stan sinu. Stan danas vredi 100.000 evra, a otac na dan smrti nema drugu imovinu ni dugove. Ukupan iznos za račun je 100.000 evra. Ćerka bi po zakonu dobila polovinu, odnosno 50.000 evra. Njen nužni deo je polovina toga, 25.000 evra. Ćerka može da traži od brata 25.000 evra u roku od tri godine od očeve smrti.
Ako je roditelj ostavio i nešto imovine, ono što od nje dobijete po zakonu ili testamentu umanjuje iznos koji tražite. Nužni deo je povređen samo ako je sve što ste dobili, iz zaostavštine i kao poklon, manje od nužnog dela (član 42).
Od koga tražite nužni deo i u kom roku?
| Šta vam je uskratilo nužni deo | Od koga tražite | Rok |
|---|---|---|
| Testament | od onih koji su dobili po testamentu | 3 godine od proglašenja testamenta |
| Poklon za života | od onoga ko je dobio poklon, počev od poslednjeg poklona | 3 godine od smrti roditelja |
Prvo plaćaju oni koji su dobili po testamentu. Ako to nije dovoljno, ostatak tražite od onih koji su dobili poklone (član 44). Pokloni se vraćaju obrnutim redom: prvo poslednji, pa raniji (član 56). Rokovi su u članovima 58. i 59. Kako se osporava testament, piše na stranici osporavanje testamenta.
Nužni deo možete tražiti već u ostavinskom postupku. Naslednici se mogu ne slagati oko činjenica, na primer da li je bilo poklona ili koliko vredi stan. Tada sud prekida ostavinu i upućuje vas na parnicu (član 119 Zakona o vanparničnom postupku). Ne čekajte kraj ostavine ako se rok približava. Dete ili unuk može da umre pre nego što je tražio nužni deo, dok rok još traje. Tada njegovi naslednici mogu da ga traže u roku od šest meseci od njegove smrti (član 60).
Kada nemate pravo na nužni deo?
- Isključenje: roditelj vas je testamentom isključio jer ste se teže ogrešili o njega, na primer grubim ponašanjem ili krivičnim delom prema njemu (članovi 61. i 62). Razlog mora da postoji i u trenutku smrti roditelja, a dokazuje ga onaj ko se na isključenje poziva.
- Lišenje u korist vaše dece: ako ste prezaduženi ili rasipnik, roditelj može testamentom da vaš nužni deo ostavi vašoj deci. To važi samo ako u trenutku njegove smrti imate maloletno dete ili punoletno dete nesposobno za rad (članovi 64. i 65).
- Nedostojnost: na primer ako ste se teško ogrešili o obavezu da izdržavate roditelja (član 4).
- Odricanje: ako ste se odrekli nasleđa posle smrti roditelja. Ko se odrekao, smatra se da nikada nije ni bio naslednik (član 213). Odricanje pre smrti ne važi (član 218).
Ako se jedan nužni naslednik odrekne ili ne može da nasledi, njegov nužni deo se ne deli na ostale nužne naslednike (član 40). Ako on ima decu, ona po pravilu dolaze na njegovo mesto (članovi 6, 10. i 63).
Da li dobijate novac ili deo stana?
Po pravilu dobijate novac u vrednosti nužnog dela. Na vaš zahtev sud može da odluči da vam pripadne određeni deo stvari, na primer suvlasnički deo stana (član 43). Roditelj je u testamentu mogao sam da odredi da li se nužni deo daje u novcu ili u stvarima.
Dugovi roditelja se odbijaju pre nego što se izračuna nužni deo, pa se iz vašeg nužnog dela dugovi ne plaćaju (član 41). Ako nasledite i deo zaostavštine, za dugove odgovarate najviše do vrednosti onoga što ste nasledili (član 222).
Kako da tražite nužni deo kada je imovina poklonjena za života, korak po korak?
- Pribavite dokaz o poklonu. Izvadite list nepokretnosti iz katastra i tražite ugovor o poklonu. Tako vidite ko je i kada postao vlasnik. Za novac tražite izvode sa računa.
- Popišite šta je roditelj imao na dan smrti. Zapišite stan, zemlju, novac, vozila i potraživanja. Zapišite i dugove i trošak sahrane, jer se oni odbijaju.
- Izračunajte svoj nužni deo. Na čistu imovinu dodajte vrednost poklona. Od toga izračunajte svoj zakonski deo, pa uzmite polovinu ili trećinu, zavisno od toga ko ste.
- Recite u ostavinskom postupku da tražite nužni deo. Izjavu dajte sudu ili javnom beležniku koji vodi ostavinu. Ako se naslednici slože, dogovor se unosi u rešenje.
- Ako se ne slože, podnesite tužbu. Tužba se podnosi osnovnom sudu protiv onoga ko je dobio poklon. Rok je tri godine od smrti roditelja.
- Tražite novac ili deo stvari. Po pravilu tražite isplatu u novcu. Sud na vaš zahtev može da vam dosudi i deo same stvari, na primer deo stana.
Da li vam treba advokat i koliko košta?
Advokat nije obavezan. Spor o nužnom delu je ipak složen, jer se procenjuje imovina i dokazuju pokloni, pa se advokat često isplati. Sudska taksa i nagrada advokata zavise od vrednosti spora. Proverite sudske takse i advokatsku tarifu. Ako nemate novca, proverite pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Ne znate kojim ugovorom je roditelj „prepisao“ imovinu?
Od vrste ugovora zavisi da li imate pravo na nužni deo. Zato prvo pribavite ugovor. Izvadite list nepokretnosti, u kome piše na osnovu čega je novi vlasnik upisan. Primerak ugovora tražite od katastra ili od javnog beležnika koji ga je potvrdio.
| Ugovor | Da li ulazi u račun nužnog dela | Član zakona |
|---|---|---|
| Poklon, kao i svako drugo besplatno davanje | da, poklon se uračunava (pokloni licima koja nisu zakonski naslednici samo iz poslednje godine života) | 48 i 50 |
| Ugovor o doživotnom izdržavanju | ne, imovina ne ulazi u zaostavštinu i iz nje se ne namiruju nužni naslednici | 195 |
| Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života | ne ulazi ono što je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom; detetu koje se sa ugovorom nije saglasilo taj deo se računa kao poklon | 49 |
| Kupoprodaja uz stvarno plaćenu cenu | ne, jer to nije besplatno davanje | 50 |
Ako sumnjate da „prodaja“ nije bila prava: ugovor koji je samo prividan nema dejstva, a ako skriva drugi ugovor, na primer poklon, važi taj skriveni ugovor ako ispunjava uslove (član 66 Zakona o obligacionim odnosima). Proverite da li je cena stvarno plaćena: izvodi sa računa, poreska prijava za porez na prenos i stvarna vrednost stana. Ako je „prodaja“ zapravo poklon, ulazi u račun nužnog dela.
Kod doživotnog izdržavanja proverite da li je ugovor punovažan i da li je davalac zaista izdržavao roditelja. Više o tome na stranici ugovor o doživotnom izdržavanju.
Primeri iz života
Poklon snaji pre pet godina
Majka je pre pet godina poklonila vikendicu snaji, a umrla je bez druge imovine. Snaja nije zakonski naslednik, a poklon je dat ranije od poslednje godine života. Taj poklon ne ulazi u račun, pa deca nemaju šta da traže po osnovu nužnog dela.
Novac za stan jednom detetu
Otac je ćerki dao 40.000 evra za kupovinu stana, a sinu ništa. Posle njegove smrti ostala je kuća vredna 60.000 evra. Ukupno za račun je 100.000 evra. Sinovljev nužni deo je 25.000 evra. Pošto po zakonu iz kuće dobija polovinu, 30.000 evra, nužni deo mu nije povređen. Ako otac nije izjavio da se poklon ne uračunava (član 67), sin može i da traži da se ćerki poklon uračuna u njen deo. Tada on iz kuće prvo dobija 40.000 evra, a ostatak od 20.000 evra se deli na pola (članovi 66, 69. i 77).
Najčešća pitanja o nužnom delu i poklonima
Otac je pre deset godina poklonio stan bratu, da li to ulazi u nužni deo?
Ulazi. Poklon bilo kom zakonskom nasledniku, na primer detetu, unuku ili bračnom drugu, računa se bez obzira na to kada je dat. Vreme poklona je važno samo kod poklona nekome ko nije zakonski naslednik.
Šta ako je stan poklonjen komšiji ili snaji?
Poklon nekome ko nije zakonski naslednik računa se samo ako je dat u poslednjoj godini života roditelja. Raniji pokloni takvim osobama ne ulaze u račun.
Koliki je nužni deo deteta?
Polovina onoga što bi dete dobilo po zakonu. Ako je roditelj imao dvoje dece i nije imao bračnog druga, svako dete po zakonu dobija polovinu, pa je nužni deo jedna četvrtina.
Do kada mogu da tražim nužni deo zbog poklona?
U roku od tri godine od smrti roditelja. Ako je nužni deo povređen testamentom, rok je tri godine od proglašenja testamenta.
Da li dobijam deo stana ili novac?
Po pravilu novac, u vrednosti nužnog dela. Na vaš zahtev sud može da odluči da vam pripadne određeni deo stvari, na primer deo stana.
Šta ako je roditelj potpisao ugovor o doživotnom izdržavanju?
Imovina iz ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu i ne računa se kao poklon. Taj ugovor naslednici mogu da pobijaju samo pod posebnim uslovima, u roku od godinu dana od saznanja, a najkasnije tri godine od smrti.
Stan je na papiru prodat bratu, ali novac nije plaćen. Šta tada?
Ako je prodaja bila samo privid, važi ono što je stvarno dogovoreno, a to je poklon. Morate to dokazati na sudu, na primer izvodima sa računa.
Da li moram da platim dugove roditelja ako tražim nužni deo?
Dugovi se odbijaju pre nego što se izračuna nužni deo, pa se iz nužnog dela ne plaćaju. Ako nasledite i deo zaostavštine, za dugove odgovarate najviše do vrednosti onoga što ste nasledili.
Šta još treba da proverite?
Izvori: Zakon o nasleđivanju | Zakon o vanparničnom postupku | Poslednja provera:
Koji propisi su izvori za ovu stranicu?
- Zakon o nasleđivanju
Članovi 4, 6, 10, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 48, 49, 50, 51, 56, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 69, 77, 186, 187, 195, 203, 213, 218 i 222.
- Zakon o vanparničnom postupku
Član 119.
- Zakon o obligacionim odnosima
Član 66.