Koja naknada mi pripada posle povrede na radu?
Posle povrede na radu bolovanje se plaća 100% i za sve vreme ga plaća poslodavac. Pored toga, poslodavac vam duguje naknadu štete: troškove lečenja, izgubljenu zaradu i novčanu naknadu za bol, strah i umanjenje životne aktivnosti. Rok za tužbu je tri godine od kada ste saznali za štetu.
Šta se smatra povredom na radu?
Povreda na radu je povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj vezi sa poslom, a izazvana je naglim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglom promenom položaja tela ili iznenadnim opterećenjem tela. Osnov: čl. 51. ZZO.
- povreda na poslu na koji niste raspoređeni, ali ga radite u interesu poslodavca;
- povreda pri dolasku na posao i povratku sa posla;
- oboljenje nastalo kao neposredna posledica nesrećnog slučaja ili više sile tokom rada.
Povreda na radu se utvrđuje na osnovu izveštaja o povredi na radu, koji se dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Osnov: čl. 51. ZZO.
Šta poslodavac mora da uradi posle povrede?
| Obaveza | Rok | Osnov |
|---|---|---|
| Prijava smrtne, kolektivne ili teške povrede inspekciji rada i policiji | odmah, najkasnije za 24 sata | čl. 64. st. 1. ZBZR |
| Prijava lake povrede zbog koje niste sposobni za rad duže od tri dana | najkasnije za pet radnih dana | čl. 64. st. 2. ZBZR |
| Izveštaj o povredi na radu vama, zdravstvenom osiguranju i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu | bez posebnog roka u zakonu | čl. 65. ZBZR |
| Zaustavljanje rada na mestu teške ili smrtne povrede, radi dokaza | dok traje nadzor | čl. 95. ZBZR |
| Dodatna obuka zaposlenih na tom radnom mestu posle teške povrede | najkasnije za osam dana | čl. 36. st. 2. ZBZR |
Ako poslodavac ne prijavi povredu, sami se obratite inspekciji rada. Neprijavljivanje je prekršaj, za pravno lice sa kaznom od 1.500.000 do 2.000.000 dinara. Osnov: čl. 100. ZBZR.
Koliko se plaća bolovanje posle povrede na radu?
Za vreme bolovanja zbog povrede na radu dobijate 100% prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je povreda nastala, ali ne manje od minimalne zarade. Osnov: čl. 115. tač. 2. ZOR i čl. 95. ZZO.
Naknadu plaća poslodavac iz svojih sredstava, od prvog dana i za sve vreme bolovanja dok traje radni odnos. Ako vam radni odnos prestane dok ste na bolovanju zbog povrede na radu, naknadu dalje isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, sve dok traje uzrok sprečenosti za rad. Osnov: čl. 77. i 101. ZZO. Više o bolovanju na stranici bolovanje, koliko se plaća i ko plaća.
Koju naknadu štete možete da tražite?
Poslodavac je dužan da vam nadoknadi štetu zbog povrede na radu. Osnov: čl. 119. st. 1. tač. 3. i čl. 164. ZOR. Šta sve ulazi u naknadu, određuje Zakon o obligacionim odnosima:
| Šta tražite | Šta obuhvata | Osnov |
|---|---|---|
| Troškovi lečenja | lečenje, lekovi, prevoz do lekara i drugi potrebni troškovi | čl. 195. st. 1. ZOO |
| Izgubljena zarada | zarada izgubljena zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja | čl. 195. st. 1. ZOO |
| Novčana renta | kada zbog povrede trajno gubite zaradu, potrebe su vam trajno povećane ili su smanjene mogućnosti napredovanja | čl. 188. i 195. st. 2. ZOO |
| Nematerijalna šteta | fizički bolovi, duševni bolovi zbog umanjenja životne aktivnosti ili naruženosti, i strah | čl. 200. ZOO |
| Naknada porodici | u slučaju smrti ili naročito teškog invaliditeta, za duševne bolove supružnika, dece i roditelja | čl. 201. ZOO |
Naknada za bol i strah određuje se prema jačini i trajanju bolova i straha, nezavisno od toga da li imate i materijalnu štetu. Osnov: čl. 200. ZOO. Visina materijalne štete određuje se prema cenama u vreme presude. Osnov: čl. 189. ZOO.
Kada poslodavac odgovara za povredu?
- Opasna stvar ili opasna delatnost, na primer mašina, rad na visini ili vozilo: poslodavac odgovara bez obzira na krivicu. Oslobađa se samo ako dokaže da je uzrok bio izvan stvari i da se nije mogao predvideti ni izbeći, ili da je štetu isključivo prouzrokovao povređeni ili treće lice. Osnov: čl. 154. st. 2, 173, 174. i 177. ZOO.
- Ostali slučajevi: poslodavac odgovara ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Teret dokazivanja je na njemu. Osnov: čl. 154. st. 1. ZOO.
- Vaš doprinos: ako ste i sami doprineli povredi, na primer niste nosili zaštitnu opremu, naknada se srazmerno smanjuje. Osnov: čl. 177. st. 3. i 192. ZOO.
Poslodavac mora da zaposlene o svom trošku osigura od povrede na radu i profesionalne bolesti, radi naknade štete. Osnov: čl. 67. ZBZR. Zahtev za naknadu zato često ide i osiguravaču poslodavca.
Koji su rokovi za naknadu štete?
| Rok | Od kada teče | Osnov |
|---|---|---|
| 3 godine | od kada ste saznali za štetu i za onoga ko ju je prouzrokovao | čl. 376. st. 1. ZOO |
| 5 godina | od nastanka štete, u svakom slučaju | čl. 376. st. 2. ZOO |
| Rok zastarelosti krivičnog gonjenja | kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a taj rok je duži | čl. 377. ZOO |
Zastarelost prekida podnošenje tužbe ili druga radnja pred sudom radi ostvarenja potraživanja. Osnov: čl. 388. ZOO.
Koji sud odlučuje i da li vam treba advokat?
Spor o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom u prvom stepenu vodi osnovni sud, a o žalbi na presudu odlučuje apelacioni sud. Osnov: čl. 24. st. 3. i čl. 26. Zakona o uređenju sudova. Koji je osnovni sud vaš, proverite na stranici sudovi po opštinama.
Advokat nije obavezan ni za tužbu ni za žalbu. Zastupati vas može i srodnik ili predstavnik sindikata. Advokat je obavezan tek za vanredne pravne lekove pred Vrhovnim sudom. Više na stranici ko može da vas zastupa pred sudom.
Šta da uradite posle povrede na radu, korak po korak?
- Javite povredu odmah. Obavestite poslodavca ili neposrednog rukovodioca i zatražite prvu pomoć. Zapišite imena očevidaca.
- Idite kod lekara. Lekar koji vas prvi pregleda upisuje nalaz o povredi. Taj nalaz je osnovni dokaz za bolovanje i za naknadu štete.
- Proverite da li je povreda prijavljena. Poslodavac tešku povredu prijavljuje inspekciji rada i policiji za 24 sata, a laku povredu sa bolovanjem dužim od tri dana za pet radnih dana. Izveštaj o povredi na radu mora da dostavi i vama.
- Čuvajte dokaze. Sačuvajte izveštaj o povredi, medicinsku dokumentaciju, račune za lečenje i lekove i obračune zarade pre i posle povrede.
- Tražite naknadu štete. Prvo pismeno zatražite naknadu od poslodavca ili njegovog osiguravača. Ako ne dobijete naknadu, podnesite tužbu u roku od tri godine od kada ste saznali za štetu.
Osnov: čl. 64. i 65. ZBZR i čl. 195, 200. i 376. ZOO.
Koliko košta?
Prijava povrede i bolovanje vas ne koštaju ništa. Za tužbu za naknadu štete sudska taksa i nagrada advokata zavise od toga koliko tražite.
| Stavka | Iznos |
|---|---|
| Sudska taksa za tužbu | 21.000 dinara |
| Sudska taksa za presudu | 21.000 dinara |
| Advokat, tužba (300 poena) | 15.000 dinara |
| Advokat, svako ročište (400 poena) | 20.000 dinara |
Iznosi su primer, po Zakonu o sudskim taksama i Advokatskoj tarifi za spor vrednosti od 50.000 do 850.000 dinara; veštačenje se plaća posebno. Ako dobijete spor, troškove vam nadoknađuje poslodavac.
Izračunajte troškove za svoj slučaj · Cena advokata po tarifi · Sudske takse
Primeri iz života
Pad sa skele
Radnik pada sa skele i lomi nogu. Rad na visini je opasna delatnost, pa poslodavac odgovara bez obzira na krivicu. Radnik dobija 100% zarade za vreme bolovanja i traži naknadu za bol, strah i umanjenje životne aktivnosti.
Saobraćajka na putu do posla
Zaposlena ujutru, na putu do posla, pada sa bicikla. To je povreda na radu, pa za vreme bolovanja prima 100% zarade. Ako je pad izazvao vozač, naknadu štete traži i od njegovog osiguravača; pogledajte stranicu saobraćajna nezgoda.
Bez zaštitnih naočara
Radnik se povredi pri brušenju jer nije stavio naočare koje mu je poslodavac dao. Poslodavac i dalje odgovara, ali se naknada smanjuje srazmerno doprinosu radnika.
Najčešća pitanja o povredi na radu
Da li je povreda na putu do posla povreda na radu?
Jeste. Povredom na radu smatra se i povreda koju zaposleni pretrpi pri dolasku na posao i povratku sa posla.
Koliko se plaća bolovanje posle povrede na radu?
100% prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, ne manje od minimalne zarade. Naknadu za sve vreme bolovanja dok traje radni odnos plaća poslodavac, od prvog dana.
Koju naknadu štete mogu da tražim?
Troškove lečenja i druge potrebne troškove, zaradu izgubljenu za vreme lečenja, rentu ako trajno gubite zaradu ili su vam potrebe povećane, i novčanu naknadu za fizičke bolove, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti ili naruženosti i za strah.
Koliko imam vremena da tužim poslodavca?
Tri godine od kada ste saznali za štetu i za onoga ko ju je prouzrokovao, a najkasnije pet godina od nastanka štete. Ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom za koje je predviđen duži rok zastarelosti gonjenja, važi taj duži rok.
Šta ako sam i ja delom kriv za povredu?
Naknada se srazmerno smanjuje za deo štete kojem ste sami doprineli.
Mora li poslodavac da bude kriv da bih dobio naknadu?
Ne uvek. Za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, na primer mašine ili rada na visini, odgovara se bez obzira na krivicu. U ostalim slučajevima poslodavac odgovara ako ne dokaže da šteta nije nastala njegovom krivicom.
Mora li poslodavac da me osigura od povrede na radu?
Mora. Poslodavac je dužan da zaposlene o svom trošku osigura za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, radi naknade štete.
Šta još treba da proverite?
Izvori: Zakon o obligacionim odnosima | Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS br. 35/2023 | Zakon o radu | Zakon o zdravstvenom osiguranju | Poslednja provera:
Koji propisi su izvori za ovu stranicu?
- Zakon o obligacionim odnosima
Članovi 154, 173, 174, 177, 188, 189, 192, 195, 200, 201, 376, 377. i 388.
- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Članovi 36, 64, 65, 67, 95. i 100.
- Zakon o radu
Članovi 115, 119. i 164.
- Zakon o zdravstvenom osiguranju
Članovi 51, 77, 95. i 101.
- Zakon o uređenju sudova
Članovi 24. i 26.
- Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata