Kako teče parnica, od tužbe do presude?
Parnica počinje tužbom sudu, po pravilu prema prebivalištu tuženog, a završava se presudom, sudskim poravnanjem ili povlačenjem tužbe. Između toga su odgovor na tužbu, pripremno ročište i glavna rasprava na kojoj se izvode dokazi; na presudu je žalba, po pravilu u roku od 15 dana.
Kom sudu se podnosi tužba?
- Mesna nadležnost: opšte je nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište, a ako nema prebivalište ni u Srbiji ni u drugoj državi, boravište (član 39 Zakona o parničnom postupku). Za pravno lice nadležan je sud prema njegovom sedištu, a za državu, pokrajinu i opštinu prema sedištu njene skupštine (član 40 istog zakona).
- Koji sud: većinu sporova između građana vodi osnovni sud. Viši sud vodi samo posebne sporove koje određuje zakon. Sporove između firmi vodi privredni sud (član 24, 25. i 27 Zakona o uređenju sudova). Pregled sudova je na stranici sudovi.
Šta se dešava posle tužbe?
- Parnica počinje da teče kada se tužba dostavi tuženom (član 203 Zakona o parničnom postupku). Tuženi odgovara na tužbu; kako i u kom roku, piše na stranici odgovor na tužbu.
- Ako tuženi ne odgovori na tužbu u roku, sud donosi presudu zbog propuštanja. Uslovi su, između ostalog, da je tužba uredno dostavljena uz upozorenje šta se dešava ako ne odgovori (član 350 Zakona o parničnom postupku).
- Pripremno ročište sud zakazuje i održava u roku od 30 dana od dostavljanja odgovora na tužbu tužiocu, a ako odgovora nema, od isteka roka za odgovor (član 301 Zakona o parničnom postupku). Obavezno je, osim kada nema spornih činjenica ili je spor jednostavan ili hitan (član 302 Zakona o parničnom postupku). Na njega donosite sve isprave i iznosite sve činjenice i dokaze (član 303 Zakona o parničnom postupku).
Kako se dokazuje u parnici?
- Stranka mora da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojima osporava navode protivnika (član 228 Zakona o parničnom postupku). Sud odlučuje koji će se dokazi izvesti (član 229 Zakona o parničnom postupku). Činjenice koje druga strana prizna ili ne ospori ne dokazuju se (član 230 Zakona o parničnom postupku).
- Teret dokazivanja: ko tvrdi da ima pravo, dokazuje činjenice bitne za nastanak tog prava; ko ga osporava, dokazuje činjenice koje su ga sprečile ili ugasile (član 231 Zakona o parničnom postupku).
- Svedoci: svako pozvano lice dužno je da se odazove i, ako zakon ne kaže drugačije, da svedoči (član 244 Zakona o parničnom postupku).
- Veštačenje: sud ga određuje kada je za neku činjenicu potrebno stručno znanje koje sud nema (član 259 Zakona o parničnom postupku). Troškove dokaza pogledajte na stranici troškovi izvođenja dokaza.
Šta ako stranka ne dođe na ročište?
- Ako sa glavne rasprave izostane tužilac ili tuženi, a uredno su pozvani, rasprava se održava sa prisutnom strankom. Ako obe stranke neopravdano izostanu, tužba se smatra povučenom (član 311 Zakona o parničnom postupku).
- Ponekad sud ne traži pisani odgovor, nego tuženom šalje tužbu zajedno sa pozivom na ročište. Ako tuženi tada ne dođe na prvo ročište i ne ospori zahtev, sud može doneti presudu zbog izostanka (član 351 Zakona o parničnom postupku).
Može li se parnica završiti dogovorom?
- Sud ukazuje strankama na mogućnost poravnanja, a stranke mogu zaključiti sudsko poravnanje u toku celog postupka do pravnosnažnog okončanja (član 336 Zakona o parničnom postupku). Poravnanje se unosi u zapisnik i ima isto dejstvo kao sudska presuda (član 337 Zakona o parničnom postupku).
- Spor se može rešiti i medijacijom, razgovorom uz posrednika. Tužilac može i da povuče tužbu. Dok tuženi ne počne da raspravlja o samom sporu, za to mu ne treba pristanak tuženog. Kasnije treba, sve do konačnog završetka postupka, ali se smatra da je tuženi pristao ako se ne izjasni za osam dana (član 202 Zakona o parničnom postupku).
Kada se postupak prekida?
Suđenje se prekida, na primer, kada stranka umre ili izgubi sposobnost da sama vodi spor, kada umre njen zakonski zastupnik, kada firma prestane da postoji ili ode u stečaj (član 222 Zakona o parničnom postupku). Za vreme prekida prestaju da teku svi rokovi, a sud ne preduzima radnje, osim što može doneti odluku ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave (član 224 Zakona o parničnom postupku). Postupak se nastavlja kada ga preuzme naslednik, novi zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenik (član 225 Zakona o parničnom postupku).
Kako se žali na presudu i kako se izvršava?
- Žalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dostavljanja presude, a u meničnim i čekovnim sporovima osam dana (član 367 Zakona o parničnom postupku). Podnosi se sudu koji je doneo presudu (član 377 Zakona o parničnom postupku).
- Žalba mora da sadrži oznaku presude, izjavu da li se pobija u celini ili delimično, razlog i potpis (član 370 Zakona o parničnom postupku). Presuda se pobija zbog ozbiljne greške u postupku, zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenih činjenica ili zbog pogrešno primenjenog zakona. Presuda zbog propuštanja i presuda zbog izostanka ne mogu se pobijati zbog činjenica (član 373 Zakona o parničnom postupku).
- Izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje su izvršne isprave, na osnovu kojih se traži izvršenje (član 41 Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Kako teče izvršenje, piše na stranici izvršenje i dug.
Kako teče parnica, korak po korak?
- Podnosi se tužba nadležnom sudu. Po pravilu sudu na čijem području tuženi ima prebivalište, a za pravno lice prema sedištu.
- Tuženi odgovara na tužbu. Ako ne odgovori u roku, sud pod zakonskim uslovima donosi presudu zbog propuštanja.
- Održava se pripremno ročište. Stranke iznose sve činjenice i predlažu dokaze; sud ga zakazuje u roku od 30 dana od dostavljanja odgovora tužiocu.
- Izvode se dokazi na glavnoj raspravi. Isprave, svedoci, veštačenje, saslušanje stranaka; u svakom trenutku moguće je sudsko poravnanje.
- Presuda, žalba i izvršenje. Žalba po pravilu u roku od 15 dana, u meničnim i čekovnim sporovima 8; izvršna presuda je osnov za izvršenje.
(član 39, 301, 336, 350. i 367. Zakona o parničnom postupku).
Da li vam treba advokat i koliko košta?
Radnje u parnici preduzimate lično ili preko punomoćnika, pa se u većini parnica možete zastupati sami (član 85 Zakona o parničnom postupku). Kada je advokat obavezan, piše na stranici obavezno zastupanje, a kako se daje punomoćje na punomoćje advokatu. Taksu za tužbu izračunajte na stranici sudske takse, a ko plaća troškove na kraju piše na stranici ko plaća troškove postupka. Rokovi se računaju kako piše na stranici kako se računaju rokovi.
Koliko košta parnica za 300.000 dinara: tri primera
Uzeli smo tipičan slučaj: tražite 300.000 dinara pred osnovnim sudom i imate advokata. Iznose smo izračunali po Taksenoj tarifi i po Tarifi za rad advokata. To su naši proračuni za tri ishoda, a ne cena koju će vam neko garantovati.
| Stavka | Poravnanje na prvom ročištu | Presuda posle tri ročišta | Presuda i žalba |
|---|---|---|---|
| Taksa za tužbu | 0 | 17.000 | 17.000 |
| Taksa za presudu | 0 | 17.000 | 17.000 |
| Taksa za žalbu i odluku po žalbi | 0 | 0 | 34.000 |
| Advokat: tužba i jedan podnesak | 15.000 | 30.000 | 30.000 |
| Advokat: ročišta po 20.000 | 20.000 | 60.000 | 60.000 |
| Advokat: žalba | 0 | 0 | 30.000 |
| Ukupno | 35.000 | 124.000 | 188.000 |
Taksa za tužbu od 300.000 dinara iznosi 11.000 dinara i 2% vrednosti spora, odnosno 17.000 dinara. Isto toliko iznosi taksa za presudu, za žalbu i za odluku po žalbi (tarifni brojevi 1 i 2 Taksene tarife). Taksa za tužbu ne plaća se odmah. Obaveza nastaje kada se zaključi pripremno ili prvo ročište za glavnu raspravu, a ako se spor pre toga završi poravnanjem, takse nema (članovi 3 i 9 Zakona o sudskim taksama).
Advokat za spor od 50.000 do 850.000 dinara po Tarifi naplaćuje 15.000 dinara za podnesak, 20.000 za ročište i 30.000 za žalbu (Tarifa za rad advokata). Ako je advokat u sistemu PDV, na nagradu se dodaje 20%. Veštačenje, svedoci i putni troškovi plaćaju se posebno.
Ako izgubite spor, po pravilu plaćate i troškove druge strane, pa se iznos može približno udvostručiti. Ako dobijete, sud vam dosuđuje troškove od protivnika. Svoj slučaj izračunajte u kalkulatoru troškova.
Koliko će spor trajati zavisi i od suda. Po podacima Vrhovnog suda za 2025, osnovnim sudovima bi trebalo prosečno oko 11,6 meseci da reše zaostatak parnica. Razlike među sudovima idu od manje od pet do oko 24 meseca. To je naš proračun iz izveštaja. Podatke za svoj sud pogledajte na stranici brzina osnovnih sudova.
Koliko brzo se rešava žalba?
Žalbe na presude osnovnih sudova najčešće rešavaju viši sudovi. Oni su u 2025. rešili 79.503 žalbe, a nerešeno je ostalo 103.432, što je oko 15,6 meseci zaostatka. Apelacioni sudovi su rešili 17.632 žalbe u građanskim predmetima, a krajem godine nerešeno je ostalo 10.576. Uz ovakav tempo, zaostatak bi se rešavao oko 13,1 meseci u Beogradu, 5,9 u Kragujevcu, 3,7 u Nišu i 3,6 u Novom Sadu. To je naš proračun iz podataka izveštaja (Godišnji izveštaj o radu sudova za 2025, Vrhovni sud). Reviziju Vrhovni sud rešava uz oko 8,8 meseci zaostatka. Više brojki: žalbe i vanredni pravni lekovi.
Primeri iz života
Dug od 400.000 dinara
Marko tuži komšiju koji živi u Nišu. Tužba ide osnovnom sudu u Nišu. Komšija ne odgovori na tužbu u roku, pa sud, pošto su ispunjeni uslovi, donosi presudu zbog propuštanja.
Poravnanje na ročištu
Na glavnoj raspravi stranke se dogovore o isplati u šest rata. Dogovor se unosi u zapisnik, obe strane ga potpisuju i on važi kao presuda: ako rata ne bude plaćena, poravnanje je osnov za izvršenje.
Najčešća pitanja o parničnom postupku
Koji sud je nadležan za moju tužbu?
Po pravilu sud na čijem području tuženi ima prebivalište, a za firmu sud prema njenom sedištu. Da li je to osnovni, viši ili privredni sud, zavisi od vrste spora.
Šta je pripremno ročište?
Prvo ročište posle odgovora na tužbu, na kome stranke iznose sve činjenice i predlažu dokaze. Sud ga zakazuje u roku od 30 dana od dostavljanja odgovora tužiocu, ili od isteka roka za odgovor; nije obavezno kad nema spornih činjenica ili je spor jednostavan ili hitan.
Kako se dokazuje u parnici?
Svaka stranka iznosi činjenice i predlaže dokaze: isprave, svedoke, veštačenje, uviđaj, saslušanje stranaka. Ko tvrdi da ima pravo, dokazuje činjenice na kojima ga zasniva.
Šta ako druga strana ne dođe na ročište?
Ako jedna uredno pozvana strana izostane sa glavne rasprave, rasprava se održava sa prisutnom. Ako obe stranke neopravdano izostanu ili odbiju da raspravljaju, tužba se smatra povučenom.
Kada sud sudi bez tuženog?
Ako tuženi ne odgovori na tužbu u roku, sud pod zakonskim uslovima donosi presudu zbog propuštanja. Ako je tužba poslata zajedno sa pozivom, a tuženi ne dođe na prvo ročište i ne ospori zahtev, sud donosi presudu zbog izostanka.
Mogu li da se nagodim dok traje parnica?
Možete, sve do pravnosnažnog okončanja postupka. Sudsko poravnanje se unosi u zapisnik i ima isto dejstvo kao presuda.
Kako se žali na presudu?
Po pravilu u roku od 15 dana od dostavljanja presude, a u meničnim i čekovnim sporovima 8 dana, preko suda koji ju je doneo. Žalba sadrži oznaku presude, da li se pobija u celini ili delimično, razlog i potpis.
Kada se postupak prekida?
Kada stranka umre ili izgubi parničnu sposobnost, kada pravno lice prestane, kada se otvori stečaj i u drugim slučajevima iz zakona. Tada prestaju da teku svi rokovi.
Šta još treba da proverite?
Izvori: Zakon o parničnom postupku | Zakon o uređenju sudova | Poslednja provera:
Koji propisi su izvori za ovu stranicu?
- Zakon o parničnom postupku
Članovi 39, 40, 85, 202, 203, 222 do 225, 228 do 231, 244, 259, 301 do 303, 311, 336, 337, 350, 351, 367, 370, 373. i 377.
- Zakon o uređenju sudova
Članovi 24, 25. i 27.
- Zakon o izvršenju i obezbeđenju
Član 41.
- Zakon o sudskim taksama sa Taksenom tarifom
Član 3, tarifni brojevi 1 i 2 Taksene tarife.
- Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata
Nagrade u parničnom postupku kada je vrednost spora procenjiva.