Koliko poreza i doprinosa ide na ugovor o delu?

Šta je ugovor o delu?

Ugovorom o delu se obavezujete da uradite tačno određen posao, na primer da nešto napravite, popravite ili napišete. Druga strana se obavezuje da vam za to plati naknadu (član 600 Zakona o obligacionim odnosima).

Poslodavac sme da zaključi ugovor o delu samo za poslove koji su van njegove delatnosti. Ugovor mora da bude u pisanom obliku (član 199 Zakona o radu). Ako radite stalno, u radnom vremenu i po nalogu, to nije ugovor o delu, nego radni odnos. Pogledajte stranicu rad na crno.

Kako se računaju porez i doprinosi?

Od bruto iznosa oduzima se 20% normiranih troškova. Zakon smatra da ste na posao potrošili 20% iznosa, pa se taj deo ne oporezuje i ništa ne morate da dokazujete (član 85 Zakona o porezu na dohodak građana). Na ostatak se plaća porez od 20% (član 86).

Doprinosi se računaju na isti iznos na koji se plaća porez (član 28 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje). Stope su (član 44):

• za penzijsko i invalidsko osiguranje 24%. Plaća ga svako ko ima ugovor o delu, i zaposleni i penzioner (članovi 7 i 12);
• za zdravstveno osiguranje 10,3%, samo ako niste osigurani po drugom osnovu, to jest ako nemate zdravstveno osiguranje kao zaposleni, penzioner ili preduzetnik.

Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti ne plaća se na ugovor o delu (član 9).

Kada se ne plaća zdravstveno osiguranje?

Zdravstveno osiguranje imate samo po jednom osnovu. Ugovor o delu vam daje osiguranje samo ako ga nemate po nekom od jačih osnova iz zakona (članovi 11 i 15 Zakona o zdravstvenom osiguranju). Zato doprinos od 10,3% ne plaćate ako ste već osigurani kao:

• zaposleni, kod bilo kog poslodavca;
• penzioner;
• preduzetnik ili osnivač firme koji u njoj radi;
• nezaposleni koji prima novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje;
• poljoprivrednik koji je osiguran kao poljoprivrednik.

Doprinos od 10,3% plaća se ako nemate nijedan od ovih osnova. To važi i kada ste osigurani preko supružnika ili roditelja kao član porodice. Isto je i kada ste osigurani preko budžeta, na primer kao student ili kao nezaposleni sa niskim prihodima (član 16). Ti osnovi ne isključuju osiguranje iz ugovora o delu.

Koliko ostaje od 100.000 dinara u tri primera

Uzeli smo ugovor o delu na bruto 100.000 dinara, koji isplaćuje firma. Iznose smo izračunali po stopama iz zakona. Firma ne plaća ništa preko bruto iznosa, jer se porez i doprinosi odbijaju od njega.

Ako ste se dogovorili za čist iznos, bruto mora da bude veći. Za čistih 50.000 dinara bruto je oko 88.400 dinara bez drugog osiguranja, a oko 77.200 dinara ako ste zaposleni ili penzioner.

Ko obračunava i plaća?

Kada vam isplaćuje firma ili preduzetnik, porez se plaća po odbitku (član 99). To znači da firma porez odbija od vašeg iznosa i sama ga uplaćuje državi, pri svakoj isplati (član 101). Isto važi i za doprinose (član 57). Pri svakoj isplati dužan je da vam da obračun (član 106).

Kada vam plaća građanin ili firma iz inostranstva, porez i doprinose računate i plaćate sami (član 100a stav 1 i stav 3; član 57). Tada se porez računa drugačije:

• porez se računa za svaki kvartal, odnosno za tri meseca: januar do mart, april do jun i tako dalje;
• birate jednu od dve mogućnosti. Prva je stalan iznos troškova po kvartalu i porez 20%. Druga je manji stalan iznos uvećan za 34% prihoda i porez 10% (članovi 12b, 85 i 86);
• stalne iznose troškova država usklađuje svake godine (član 12a);
• za drugu mogućnost doprinos za penzijsko plaća se na najmanje tri najniže mesečne osnovice za kvartal. Doprinos za zdravstveno, ako ga plaćate, ima najmanju kvartalnu osnovicu kod obe mogućnosti (član 28);
• prijavu podnosite u roku od 30 dana od kraja kvartala (član 95), a porez plaćate u istom roku (član 114).

Ako firma koja je trebalo da obračuna porez to ne uradi, obavezu da obračunate i platite porez imate vi (član 100a).

Prihod od ugovora o delu ulazi i u dohodak za godišnji porez. Taj porez plaćate samo ako vam ukupan dohodak u godini pređe zakonski prag (član 87). Pogledajte godišnji porez na dohodak.

Da li ugovor o delu donosi staž?

Ako niste osigurani po drugom osnovu, ugovor o delu vam donosi staž osiguranja za penziju (član 12 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). Staž se računa srazmerno. Iznos na koji je plaćen doprinos deli se sa najnižom mesečnom osnovicom doprinosa. Najviše se može steći 12 meseci staža u jednoj godini (član 50). Zaposleni i penzioner plaćaju doprinos od 24%, ali iz ugovora o delu ne stiču poseban staž, jer su već osigurani po drugom osnovu.

Ako zarađujete po više osnova, doprinos za penzijsko osiguranje plaća se po svima, do najviše godišnje osnovice. To je najveći iznos na koji se u godini plaćaju doprinosi (član 12 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje). Kada je dostignete, možete da tražite da prestane obaveza plaćanja doprinosa na buduće isplate u toj godini (član 67).

Kako da proverite obračun korak po korak?

1. Proverite da li je posao zaista ugovor o delu. Ugovor o delu je za tačno određen posao, na primer izradu, opravku ili jedan intelektualni posao. Ako posao traje stalno, pogledajte stranicu o radu na crno.
2. Ugovorite bruto iznos. U ugovoru treba da piše bruto iznos, od kog se računaju porez i doprinosi. Ako ste se dogovorili za čist iznos, bruto je veći.
3. Recite isplatiocu da li ste već osigurani. Firma mora da zna da li ste zaposleni, penzioner ili preduzetnik. Od toga zavisi da li se plaća zdravstveno osiguranje.
4. Tražite obračun uz isplatu. Firma koja vam isplaćuje novac dužna je da vam pri svakoj isplati da obračun sa bruto iznosom, troškovima, porezom i doprinosima.
5. Ako plaća građanin, platite sami. Kada vam posao plaća fizičko lice ili firma iz inostranstva, porez i doprinose sami prijavljujete i plaćate.

Primeri iz života

Najčešća pitanja o porezu na ugovor o delu

Šta još treba da proverite?

• rad na crno
• godišnji porez na dohodak
• DOO ili preduzetnik
• neisplaćena plata
• poresko pravo: pregled oblasti
• advokati po gradovima

Koji propisi su izvori za ovu stranicu?

• Zakon o porezu na dohodak građana

  Članovi 12a, 12b, 85, 86, 87, 95, 99, 100a, 101, 106 i 114.

• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

  Članovi 6, 7, 9, 12, 28, 44, 57 i 67.

• Zakon o zdravstvenom osiguranju

  Članovi 11, 15 i 16.

• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

  Članovi 12 i 50.

• Zakon o radu

  Član 199.

• Zakon o obligacionim odnosima

  Član 600.

Veze ka propisima proverene 24.10.2026. Otvara se dokument izdavača ili institucije. Brojevi članova odnose se na navedeni propis.