Dobili ste poziv iz policije, da li morate da idete i šta smete da ne kažete?
U pozivu policije mora da piše zašto ste pozvani i u kom svojstvu, odnosno kao ko: kao građanin koji može nešto da zna ili kao osumnjičeni. Razgovor sa građaninom traje najduže četiri sata i policija ne sme na silu da uzima izjavu. Ako ste pozvani kao osumnjičeni, imate pravo da ćutite i da advokat bude uz vas. Ova pravila važe kada vas policija poziva zbog krivičnog dela, a za prekršaje i druge stvari važe drugi propisi.
Šta mora da piše u pozivu?
Policija može pozivati građane da prikupi obaveštenja o krivičnom delu. U pozivu mora da piše razlog i svojstvo u kome ste pozvani (član 288 Zakonika o krivičnom postupku). Ako ste pozvani kao osumnjičeni, u pozivu mora da piše i da imate pravo da uzmete advokata (član 289).
| Svojstvo | Šta to znači | Vaša prava | Član zakona |
|---|---|---|---|
| Građanin | policija misli da nešto znate o delu | razgovor do četiri sata; ne smeju vas terati da pričate; kopija beleške, odnosno zapisnika sa razgovora, ako tražite | 288 |
| Osumnjičeni | postoji sumnja da ste učinili krivično delo | pravo da ćutite, pravo na advokata, pouka o pravima pre saslušanja | 68. i 289 |
| Svedok | poziva vas javni tužilac ili sud; policija vas na razgovoru ne sme ispitivati kao svedoka | morate doći i govoriti istinu; ne morate protiv bliskih srodnika | 92. i 94 |
Da li morate da odete?
Na poziv da date obaveštenja kao građanin policija vas može dovesti silom samo ako je u pozivu bilo upozorenje da će tako postupiti (član 288). Ali čak i kada dođete, ne smeju vas terati da pričate. Ako ne možete da dođete, pozovite broj sa poziva i dogovorite novi termin. Ponesite ličnu kartu i poziv.
Poziv svedoka od javnog tužioca ili suda je drugačiji. Svako ko je pozvan kao svedok dužan je da se odazove (član 92). Ako ne dođe i izostanak ne opravda, može biti doveden, a sud može izreći novčanu kaznu do 100.000 dinara (član 101).
Koja prava imate na razgovoru?
- Trajanje: razgovor sa građaninom traje onoliko koliko je neophodno, a najduže četiri sata. Duže samo ako vi pristanete (član 288).
- Beleška: policija vam čita šta je zapisano. Možete staviti primedbe, koje policija mora da upiše, i dobiti kopiju beleške ako je tražite (član 288).
- Ako postanete osumnjičeni: čim policija zaključi da vas može smatrati osumnjičenim, mora odmah da vam objasni da imate pravo da ćutite i da uzmete advokata (član 289).
- Ponovni poziv: zbog istog dela ne možete ponovo biti dovedeni silom (član 288).
Šta ako ste pozvani kao osumnjičeni?
Osumnjičeni ima pravo da ništa ne izjavi, da ne odgovori na pojedino pitanje i da se brani uz advokata, koji sme da prisustvuje saslušanju (član 68). Pre prvog saslušanja mora biti obavešten o tome za šta se tereti.
Ako pristanete da date izjavu, ona može da se koristi kao dokaz samo ako ste pristanak i izjavu dali uz advokata (član 289). Zato bez advokata ne dajte izjavu. Ako vas zadrže, a advokata sami ne nađete za četiri sata, javni tužilac će vam ga obezbediti sa spiska advokatske komore (član 294). Spisak advokata u vašem gradu je u imeniku advokata.
Zadržavanje radi saslušanja određuje javni tužilac, najduže 48 sati, a advokat je tada obavezan (članovi 74. i 294). Imate pravo da se o zadržavanju obavesti neko iz porodice i da vas pregleda lekar (član 69). Na rešenje o zadržavanju vi i advokat možete se žaliti u roku od šest sati (član 294). Šta biva posle toga, piše na stranici zadržavanje i pritvor.
Šta ako ste svedok?
Svedok mora da govori istinu i ne sme ništa da prećuti, jer je lažni iskaz krivično delo (član 95). Ipak, ne morate da odgovorite na pitanje koje bi moglo da dovede do krivičnog postupka protiv vas ili bliske osobe, na primer supružnika ili srodnika. Isto važi za pitanje zbog kog biste trpeli tešku sramotu ili veliku materijalnu štetu.
Ne morate da svedočite protiv osobe protiv koje se vodi postupak ako ste joj bračni drug ili vanbračni partner, ili sa njom živite u drugoj trajnoj zajednici. Isto važi ako ste joj usvojenik ili usvojitelj (član 94). Ne morate ni ako ste joj roditelj, dete, unuk, baba, deda, brat, sestra, ujak, tetka, stric, sestrić ili bratanac. Isto važi za tazbinu do drugog stepena, na primer tasta, tašu, zeta, snahu, svekra, svekrvu, šuraka, svastiku i devera. Organ mora da vas na to upozori pre ispitivanja.
Šta da uradite kada dobijete poziv iz policije, korak po korak?
- Pročitajte u kom svojstvu ste pozvani. U pozivu mora da piše razlog i da li ste pozvani kao građanin ili kao osumnjičeni. Od toga zavise vaša prava.
- Proverite da li piše da možete biti prinudno dovedeni. Ako to upozorenje ne piše, policija vas ne može dovesti silom zato što se niste odazvali. Ipak je bolje da se javite i dogovorite termin.
- Ako ste pozvani kao osumnjičeni, pozovite advokata. Imate pravo da advokat bude prisutan pre i tokom saslušanja. Ne dajte izjavu bez njega.
- Na razgovoru pazite šta potpisujete. Pre potpisa tražite da vam se pročita šta je zapisano. Imate pravo da stavite primedbe i da dobijete kopiju beleške.
- Znajte kada smete da ćutite. Kao osumnjičeni imate pravo da ćutite. Kao svedok ne morate da odgovorite na pitanje kojim biste sebe izložili krivičnom gonjenju.
- Ako vas zadrže, tražite advokata i obaveštenje porodici. Ako vas zadrže, advokat je obavezan. Imate pravo da se o tome obavesti vaša porodica i da vas pregleda lekar.
Da li vam treba advokat i koliko košta?
Na razgovor kao građanin advokat vam nije obavezan. Kao osumnjičeni imate pravo na njega. Advokat je obavezan ako vas zadrže, kao i od prvog saslušanja ako se postupak vodi zbog dela za koje je propisan zatvor od osam godina ili više (član 74). Cene odbrane su na stranici advokatska tarifa, a ako nemate novca, proverite pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Primeri iz života
Poziv kao građanin
Nenad dobija poziv da dođe u policiju kao građanin, zbog krađe u njegovoj zgradi. U pozivu nema upozorenja da će biti doveden. On ipak odlazi, kaže šta je video i traži kopiju beleške. Razgovor traje sat vremena.
Poziv kao osumnjičeni
Jelena dobija poziv kao osumnjičena za prevaru. U pozivu piše da ima pravo na advokata. Ona zove advokata, koji dolazi sa njom. Po njegovom savetu, Jelena koristi pravo da ne odgovara na pitanja.
Najčešća pitanja o pozivu policije
Da li moram da se odazovem pozivu policije?
Ako ste pozvani kao građanin radi razgovora, policija vas može dovesti silom samo ako je to upozorenje bilo u pozivu. Informacije od vas ne sme da uzima na silu. Ako ste pozvani kao svedok od suda ili tužioca, dužni ste da dođete.
Koliko dugo policija sme da me drži na razgovoru?
Razgovor sa građaninom traje najduže četiri sata, a duže samo ako vi pristanete. Zadržavanje osumnjičenog radi saslušanja je druga stvar: određuje ga javni tužilac, najduže 48 sati.
Da li smem da ćutim u policiji?
Kao osumnjičeni imate pravo da ništa ne izjavite i da ne odgovorite na pojedina pitanja. Policija mora da vas o tome pouči pre saslušanja.
Da li mogu da povedem advokata u policiju?
Kao osumnjičeni možete i to je preporučljivo. U pozivu za osumnjičenog mora da piše da imate pravo na advokata. Advokat sme da bude prisutan na saslušanju.
Šta je razlika između građanina i osumnjičenog u pozivu?
Građanina policija pita šta zna. Osumnjičeni je onaj za koga postoji sumnja da je učinio krivično delo, i on ima pravo da ćuti i na advokata. Ako tokom razgovora postanete osumnjičeni, policija mora odmah da vas pouči o pravima.
Da li ono što kažem policiji može da se koristi protiv mene?
Izjava osumnjičenog može da se koristi kao dokaz samo ako ste i pristanak da govorite i samu izjavu dali u prisustvu advokata. Ono što kažete kao građanin ne prepisuje se u krivičnu prijavu, ali se beleška sa razgovora šalje tužiocu uz prijavu.
Moram li da svedočim protiv supružnika ili deteta?
Ne morate. Bračni i vanbračni partner, krvni srodnici u pravoj liniji, braća i sestre i neki drugi srodnici oslobođeni su obaveze da svedoče protiv okrivljenog.
Šta ako kao svedok ne dođem na poziv suda?
Sud može narediti da budete dovedeni i izreći novčanu kaznu do 100.000 dinara.
Šta još treba da proverite?
Izvori: Zakonik o krivičnom postupku | Poslednja provera:
Koji propisi su izvori za ovu stranicu?
- Zakonik o krivičnom postupku
Članovi 68, 69, 74, 85, 92, 93, 94, 95, 101, 288, 289, 290. i 294.